Da li se ikada pojavio onaj neprijatan osećaj dok traje beskonačno skrolovanje, uz utisak da se negde dešava nešto mnogo uzbudljivije?
Rođendan na koji nije moglo da se ode, spontano putovanje koje je promaklo, druženje o kom svi pričaju. Taj tihi nemir ima ime – FOMO (Fear of Missing Out), odnosno strah od propuštanja.
FOMO je osećaj da se negde drugde odvija nešto važnije, zabavnije ili vrednije od onoga što se trenutno živi. To je impuls koji tera na stalno proveravanje društvenih mreža, poređenje sopstvene svakodnevice sa tuđim „highlight“ momentima i sumnju da se možda ne radi dovoljno, ne izlazi dovoljno, ne živi dovoljno.
U eri filtriranih fotografija, savršenih putovanja i pažljivo odabranih kadrova, lako je poverovati da su svi drugi stalno srećniji i ispunjeniji. Međutim, ono što se vidi na ekranu su fragmenti – ne i kompletna slika. FOMO se hrani poređenjem i dodatno jača kada se lična vrednost meri tuđim aktivnostima.
Posebno su osetljivi mladi, jer je potreba za prihvatanjem i pripadanjem izražena. Konstantna povezanost sa mrežama pojačava utisak da je neophodno biti „u toku“ sa svakim događajem, trendom i pozivom.
Kako se FOMO najčešće ispoljava?
– Stalno proveravanje društvenih mreža.
– Negativne emocije nakon poređenja sa drugima.
– Mentalni umor zbog prekomerne upotrebe telefona.
– Pretrpan raspored i potreba da se bude na više mesta istovremeno.
– Problemi sa koncentracijom i snom.
– Osećaj anksioznosti, tuge ili iscrpljenosti.
U osnovi ovog fenomena nalazi se duboko ukorenjena ljudska potreba za pripadanjem. Strah od isključenosti nekada je imao evolutivnu funkciju – zajednica je značila sigurnost. Danas „propuštanje“ nije pitanje opstanka, ali mozak i dalje reaguje kao da jeste. Zato odbijanje ili osećaj da se ostaje po strani može biti emotivno intenzivan.
Problem nastaje kada FOMO počne da utiče na svakodnevne odluke. Prihvatanje svake pozivnice iz straha da će nešto važno promaći može dovesti do iscrpljenosti. Stalno poređenje može narušiti samopouzdanje. Prekomerna upotreba telefona utiče na san, koncentraciju i raspoloženje. Tako se stvara začarani krug u kom je teško stati.
Prvi korak ka oslobađanju od FOMO-a jeste svesnost. Niko ne može biti svuda – niti mora. Vrednost iskustava ne meri se količinom objava niti brojem prisustvovanih događaja. Ponekad je najveći luksuz upravo sposobnost da se ostane tu gde ste, bez osećaja da nešto izmiče. Mir ne dolazi iz stalne uključenosti, već iz svesnog izbora.
