Halid ga je otkrio, a Šaban doveo u Beograd: Na vrhuncu slave jedna nesreća ga je zavila u crno – nakon te 3 sahrane ništa više nije bilo isto

Imao je nepunih 15 godina kada je rešio da ode sam u veliki grad, u Sarajevo i da pokuša da napravi muzičku karijeru. Bio je smešten kod rođaka koji ga je odveo u kafanu u kojoj je nastupao Halid Bešlić. Kada je Halid prvi put čuo kako peva mlađani Jašar Ahmedovski oduševio se i pronašao mu je prvi posao u bašti ribljeg restorana. Pevač je tada od vlasnika tražio duplo veći honorar, ali je zato restoran uvek bio pun gostiju.

Na njegove svirke su dolazili profesori iz škole koju je pohađao, a slušali su ga Mile Kitić, Šerif Konjević, Šaban Šaulić, i drugi. Kada je Šaban čuo kako Jašar peva njegove pesme, predložio mu je da dođe u Beograd. Tada njegova karijera kreće uzlaznom putanjom, a u Beograd dovodi i brata Ipčeta koji takođe doživljava veliki uspeh. Međutim nedugo potom, brat mu doživljava saobraćajnu nesreću u kojoj kobno strada.

– Fali mi dosta toga u emotivnom smislu. Trudim se da na najbezbolniji način prevaziđem sve. To je moja bol i svih onih koji su ga voleli. Ponosan sam što su njegove pesme i dalje popularne, drago mi. Kad negde pevam njegove pesme, to uvek bude jak vrisak i puno mi je srce. Sad je skoro 30 godina kako je poginuo. A i dalje ga vole i poštuju. Taj bol može da bude manja, ali nikad neće proći. Život mi se zaista promenio. Ali mora dalje da se živi, šta da radimo – pričao je Jašar svojevremeno.

Na pitanje da li je istina da četiri godine nije mogao da zapeva Ipčetove pesme, on je odgovorio:

– Dugo nisam mogao ni na radiju da čujem njegove pesme, a kamoli da pevam, plakao sam.

– Njemu sam bio uzor, doveo sam ga u Beograd, odgovaran sam bio za njega, trudio sam se da poštuje kodekse života. Bio je temperametan, vozio je brzo. Stalno sam se svađao sa njim zbog toga, čak sam i izlazio negde na auto-putu ako ne vozi sporije. Takav je bio, i nažalost sa takvom vožnjom je završio.Teško zaplačem, ali kad čujem njegovu pesmu, da. Emocija me oduzme. Otac i majka su umrli od tuge kad je on poginuo – rekao je tada Ahmedovski sa knedlom u grlu.

Sa 18 godina je upoznao svoju sadašnju suprugu Snežanu koja je sa drugaricom došla da ga sluša. Bili su dvadeset godina u vezi nakon čega su se i venčali.

Moja najveća ljubav i podrška u životu je moja žena Snežana. Zajedno smo od 1982. godine, a u braku smo 20 godina. Na brak smo se odlučili jer su mediji stalno prozivali “nevenčana supruga”, ali, ako postoji ljubav, meni papir ništa ne znači. Bilo je neko slobodno vreme i rekao sam “hajde da se venčamo”. Nisam pravio svadbu, jer sam toliko svadbi otpevao da mi je to dosadilo. Samo smo napravili ručak.

Srećni smo zajedno, stalno putujemo, uživamo. Jedino što nam nedostaje su deca. Pokušavali smo, išli svuda, ali nije išlo. Nismo mogli da dobijemo dete. To nam je velika želja. Razmišljali smo i da usvojimo, ali ovde je papirologija jako komplikovana. Iskreno, nisam još odustao od te ideje. Nadam se da ću uspeti da usvojim dete i da ga odgajamo. Jako sam privržen deci, posebno od svoje braće, prijatelja.- pričao je Jašar svojevremeno.