Ivan Grozni ostao siroče, pa ga surovo mučili oni koji su trebali da ga čuvaju: Brutalno se osvetio čitavom narodu, a ono što je uradio najrođenijima ledi krv

Ivan IV Vasiljevič je rođen od Vasilija, kneza Moskovije, 25. avgusta 1530. Dužnost “princa” je uglavnom bila da prikuplja poreze za ruske mongolske gospodare, koji su vladali nasiljem i brutalnošću.

Zato su ga, umesto da se postaraju za njegovo obrazovanje i pripreme za breme prestola, danima zatvarali u skučene prostore i nemilosrdno tukli.

U dobrim danima, mladi Ivan Grozni je bio ograničen na dvorište, obično u odaju njegove majke – sve dok je bojari iz klanova Šujski i Belski nisu otrovali kada je Ivan imao osam godina.

Siroče, fizički oslabljen zbog neuhranjenosti i verovatno prestravljen, Ivan Grozni je znao da mu je jedina nada da stekne prijatelje među bojarima. Verovatno su prijatelji bojari bili ti koji su dogovorili da Ivan bude krunisan za “cara Rusije” 1547. godine — kada je imao samo 16 godina.

Zato je kada je stekao moć postao tiranin kakav nije zapamćen u istoriji, Ivan Grozni terorisao je svoj narod i strance. Vodio je rat za ratom i po nekoliko u isto vreme. Reorganizovao je crkvu, postavivši sebe za poglavara. Razbio je birokratiju i ponovo je izgradio po svom ukusu, a najveći problem bili su njegovi česti izlivi besa.

Tokom jednog takvog besa, Ivan je pretukao svoju trudnu snaju dovoljno jako da izazove pobačaj, a sve zato što mu se nije dopalo kako je obučena.

Ivanov sin, koji se takođe zvao Ivan, odlučio je da se suoči sa ocem. Tokom svađe koja je usledila, Ivan (otac) je ili zgrabio Ivana (sina) i bacio ga uza zid ili ga udario žezlom u glavu. U svakom slučaju, udarac je bio dovoljno jak da ga ubije.

Takođe je bio poznat po tome da je spavao sa svojom snajom i da niko ništa nije mogao da mu kaže. Vodi bi ljubav do iznemoglosti, a voleo je i da muči tokom odnosa.

Nastavljajući svoje zloglasne besove do samog kraja života, Ivan Grozni je umro od moždanog udara — koji je verovatno bio izazvan besom — tokom prijateljske šahovske partije 1584. S obzirom na to kako je dve godine ranije ubio svog naslednika, na presto je došao mentalno zaostao sin Fedor.

Feodor nije upravljao dobro državom što je dovelo do opadanje carstva svog oca i umro je 1598. Period koji je usledio nakon Feodorove smrti poznat je kao “Vreme nevolja” – što je otvorilo još jedno turbulentno poglavlje ruske istorije.

Ivan Grozni bolovao je od paranoje i čestih izliva besa i agresije što je ujedno bila odlika njegove surove vladevine koja mu je i obezbedila nepopularni nadimak. Zato i ne čudi (ne)slavna sudbina supruga Ivana Groznog i žena koje su sa njim delile postelju.

Ovaj ruski car ženio se osam puta, a čak šest njegovih supruga otišlo je sa lica zemlje pre velikog vladara.

Ivan Grozni je krunisan sa samo 16 godina, a oženio se Anastasijom Romanovom dve nedelje kasnije.

Anastasija mu je rodila šestoro dece od kojih je četvoro umrlo u detinjstvu. Preživeli su Ivan i Fedor koji će kasnije postati naslednik carskog prestola– Fedor I, car Rusije.

U leto 1560. Anasija se razbolela. Najbolji lekari pritekli su ruskoj carici u pomoć, ali bezuspešno. U jednom trenutku, caru je bila sumnjiva bolest njegove drage Anastasije koju je nekako povezao sa pokušajem da njega otruju.

Zadojen paranojom, Ivan je počeo sa isleđivanjem dvorjana i visokog plemstva. Isleđivanje se pretvorilo u mučenje da bi se pretvorilo u masovna pogubljenja. Nastradali su i bojari koje je car naročito mrzeo.

Do kraja leta carica je umrla tako da se stišao i proces isleđivanja, mučenja i ubijanja. Prema narodnoj priči, Anastasija je na samrtnoj postelji rekla Ivanu Groznom da se ne sme oženiti pagankom, tj. ženom koja nije pravoslavne veroispovesti.

Car nije poslušao svoju prvu suprugu i nakon samo godinu dana od njene smrti oženio se Marijom Temrjukovnom koja nije bila pravoslavka.

Lepa sedamnaestogodišnja Marija je predstavljena Ivanu odmah nakon sahrane njegove supruge. Kako je jednom prilikom rekao, Ivan nije mogao dugo da odoli njenoj lepoti.

Nova carica se nije dobro snašla na dvoru. Stil dvorskog života joj nije odgovarao, bila je okrutna i plahovita i ljudi su je se i pored njene mladosti, plašili. Takođe se nije proslavila kao majka Ivanu i Fedoru, a dete koje je dobila sa carem umrlo je nakon samo nekoliko meseci.

Nakon 8 godina braka carica Marija umrla je u svojoj 25. godini. Pretpostavlja se da je uzrok smrti trovanje koje je naredio lično njen suprug.

Nakon njene smrti ponovo je otpočeo dug i mučan proces utvrđivanja zločina i svojevrsna “čistka” na dvoru.

Ako su prva dva braka bila turbulentna, tek treći carev brak će doslovno razbuktati paranoju Ivana Groznog. Nakon dve godine “kastinga”, za novu caricu izabrana je ćerka bogatog trgovca Vasilija Sobakina, prelepa Marfa.

Marfa je prošla uži izbor u kome je učestvovalo 12 “finalistkinja” i postala je carica sa svega 19 godina.

Ipak, njena sreća nije dugo trajala – otrovana je svega nekoliko dana nakon venčanja. Danas se veruje da je pala kao slučajna žrtva sopstvene majke koja joj je davala sumnjive biljne napitke kako bi povećala plodnost i šansu da što pre caru podari dete.

Pored napada paranoje, Ivan Grozni je sada imao drugi veliki problem – crkva nije odobravala više od tri braka! Car se pravdao da svoj treći brak “nije konzumirao”, međutim, crkva je bila izričita.

I tako je četvrti brak Ivana Groznog ozvaničen 1572. godine bez blagoslova crkve, a nova carica se zvala Ana Aleksejeva Kotlovskaja.

Ni u ovom braku nije bilo mnogo sreće. Nova carica nikako nije mogla da zatrudni, a i pored činjenice da je već imao naslednike, Ivanu je ovo bilo od presudnog značaja. Carica je proživljavala fizičke i psihičke torture, lečena je svakom vrstom u ono vreme poznate medicine, ali ništa nije pomoglo.

Car je konačno izgubio strpljenje nakon dve godine braka. Kako razvod nije dolazio u obzir, pristupilo se drugom proverenom leku za uklanjanje vladarki – Ana je zamonašena nakon čega je uzela ime Darija.

Ipak, iako joj se nakon toga gubi trag sa istorijske pozornice, za nju nije sve bilo tako loše – na ovaj način Ana je uspela da nadživi svog nezadovoljnog supruga.

O petoj supruzi Ivana Groznog zna se veoma malo. Zvala se Ana Vasiličkova i i ona je udata za cara bez blagoslova crkve. Na carskom prestolu zadržala se samo godinu dana, nakon čega je zamonašena 1576. godine.

Nakon godinu dana monaškog života je preminula.

Šesta carica napravila je najveću pometnju na dvoru Ivana Groznog. Udovica princa Melentija Ivanova – Vasilisa, nije uspela da prekine nesrećni niz promašenih brakova već je čitavu stvar dodatno zakuvala.

Po priči, Ivan je bio opčinjen njenom lepotim i blagom prirodom. Zato, mora da se silno iznenadio kada ju je, nekoliko meseci po sklapanju braka, uhvatio u preljubi sa izvesnim princem Devletejevim.

Kazna je bila očekivana, ali ništa manje surova! Vasilisa je bila primorana da prisustvuje izvršenju smrtne kazne svog ljubavnika koji je prvo mučen, pa nabijen na kolac. Nakon toga je osuđena na život u zatvoru, a zapisi pominju da je nedugo potom umrla.

O njoj nema mnogo istorijske građe. Vasilisa nije sahranjena uz carske počasti, i nigde se ne pojavljuje u zvaničnim arhivima. Mnogi misle da Vasilisa nikada nije ni bila carica već jedna od konkubina Ivana Groznog.

Sedma žena Ivana Groznog – Marija Dolgorukaja, deli sličnu sudbinu kao i carica Vasilisa. Dvor je nikada nije priznao za zakonitu suprugu Ivana Groznog, a danas tako misle i određeni broj istoričara.

Nema dokaza ni da je ova žena ikada postojala. Ne zna joj se ni grob.

Legenda kaže da je, kao potomak osnivača Moskve, princa Jurija od Kijeva, Marija Dolgorukaja, bila je plemenite krvi i da je zbog toga izabrana kao nova carica Ivana Groznog.

Opet po legendi, Marija je već bila zaljubljena u drugog mladića i na silu je udata za cara. Jedna priča kaže da ju je Ivan zadavio nakon što je, prve bračne noći, otkrio da nije devica. Po drugoj priči, uhvaćena je u preljubi i, za razliku od svojih prethodnica, nije imala tu sreću da bude “odvedena” u manastir, već je Ivan Grozni udavio.

U svojim pedesetim godinama Ivan Grozni se ženi poslednji put svojom osmom ženom Marijom Nagajom koja mu rađa sina Dimitrija.

Nakon smrti Ivana Groznog 1584. Marija i dete bivaju proterani sa dvora. Sedam godina kasnije Dimitrij umire pod nerazjašnjenim okolnostima, a Marija pod optužbom za nemar prema detetu biva primorana da se zamonaši.

Da stvar bude još gora ponuđena joj je nagodba. Morala je da prizna “lažnog Dimitrija” kao svoje dete kako bi bila oslobođena optužbi. Učinila je tako i oslobođena je nakon čega je prešla u Moskvu.

Nakon što je lažni naslednik trona ubijen, Marija se odriče “lažnog Dimitrija”. Umire 1608. godine prirodnom smrću.

Istoričari se slažu oko toga da su sve žene Ivana Groznog bile prelepe, ali dodaju i to da je, ako je car ikada i voleo, njegovo srce pripadalo prvoj supruzi, Anastasiji Romanov čija iznenadna smrt je otpočela skandalozni i nesrećni porodični život jednog od najsurovijih i najnaprednijih vladara cele Rusije.