Ovo je preraslo u veliku svađu u mojoj porodici, i ne znam da li sam ja u pravu ili nisam. Izgubila sam verenika, Doriana, pre tri godine u saobraćajnoj nesreći. Bilo je to strašno i još uvek se oporavljam od toga. Jedna od retkih stvari koje imam od njega je verenički prsten. Više ga ne nosim, ali ga držim u kutiji na komodi jer mi znači ceo svet.
Prošle nedelje se moja mlađa sestra, Elara, verila i svi smo bili jako srećni zbog nje. Ali onda me je povukla sa strane i zamolila za uslugu. Rekla je da pošto ja više ne koristim Dorianov prsten, trebalo bi da joj ga dam kako bi iskoristila dijamant za svoj prsten. Samo sam je gledala i pitala je da li je ozbiljna. Rekla je da jeste, jer bi to bio lep način da se oda počast Dorianu, a i praktično je jer su dijamanti skupi.
Rekla sam joj apsolutno ne. Prsten je jedna od poslednjih stvari koje imam od Doriana i neću ga dati. Ona se naljutila i rekla da sam sebična. Pošto sada imam novog dečka, trebalo bi da idem dalje i pustim prošlost. Rekla sam joj da to što idem dalje ne znači da brišem Doriana iz svog života.
Onda je počela da plače, što je uključilo i moju mamu. Mama je odmah stala na njenu stranu, govoreći da držanje prstena znači da sam zaglavljena u tuzi i da bi davanje prstena Eleri pomoglo da krenem napred i bilo bi simbolično. Rekla sam im obema da prestanu, ali Elara mi i dalje šalje poruke i kaže da zaslužuje porodično nasledstvo kao što su dobili naši rođaci i da sam okrutna što ga držim za sebe.
Moj dečko, Kasijan, u potpunosti je na mojoj strani i misli da Elara preteruje, ali pola moje porodice se ponaša kao da sam ja krivac. Pa, šta misliš?
izvor: brightside.me
