Jedan čovek je pozvao i rekao: „Vaša ćerka je imala saobraćajnu nesreću. Doveo sam je u hitnu pomoć.“ Odmah sam odjurila tamo.
Kada sam stigla, videla sam ga kako mirno stoji. Moja ćerka je već bila na operaciji, a lekari su mi rekli da je njeno stanje kritično. Drugi automobil je udario u njen i pobegao s mesta nesreće. Sve se dogodilo tačno ispred njenog radnog mesta, u trenutku kada je završavala smenu.
Čovek mi je prišao, blago se nasmešio i pružio mi svoju crvenu kravatu. „Nemojte da je izgubite“, rekao je. „Kada se probudi, recite joj da je postupila ispravno. Recite joj da ne krivi sebe.“
Brzo je otišao. Sačuvala sam kravatu, ne shvatajući šta ona zapravo znači. Moja ćerka je nedeljama ostala u bolnici, ali je preživela.
Kada se konačno vratila kući, ugledala je kravatu i potpuno prebledela. Tada sam saznala istinu: taj čovek nije bio stranac.
Zvao se Sem. Radio je u IT odeljenju u njenoj firmi — čovek koga je ona otpustila ranije tog istog dana. Moja ćerka je menadžer tima i tu odluku je donela u sklopu svog posla.
Sem ju je izvukao iz smrskanog automobila i odvezao u bolnicu — kada niko drugi nije stao — uprkos svemu što se tog dana dogodilo između njih.
Odmah ga je pozvala. Semu je laknulo kada je čuo da je živa. Rekao joj je da se već preselio u drugi grad, našao novi posao i započeo novi život.
Pre nego što su prekinuli vezu, rekao je: „Život može biti težak, ali dobrota ne bi smela da zavisi od okolnosti. Ne duguješ mi zahvalnost. Samo sam uradio ono što bi svaki čovek trebalo da uradi.“
Nikada više nismo videli Sema. Ali kad god se dogodi nešto nepravedno, bolno ili besno, setimo se njega — i ta crvena kravata postaje podsetnik da dobrota i dalje postoji i da dobri ljudi još uvek postoje.
izvor: brightside.me
