Dragi moji, mislim da bismo mogli da počnemo redakcijski sastanak – obratio se gospodin Legran, vlasnik izdavačke kuće Legran Pres, urednicima koji su sedeli za okruglim stolom. – Dobro ste upoznati s teškom finansijskom situacijom u našoj kompaniji i činjenicom da su tiraži svih naših časopisa drastično opali. Vreme je da učinimo nešto ako želimo da sačuvamo radna mesta. Milen Perije se nervozno vrpoljila na stolici. Cele prethodne noći oka nije sklopila. Njen sin Kristof imao je upalu uha i sve vreme je plakao od bolova. Iako je bio krupan četvorogodišnjak, tražio je da ga sve vreme drži u naručju i nosi po sobi. Sada su je leđa toliko bolela da je s mukom sedela. Pokušala je da obuzda zevanje, ali uzalud. Gospodin Legran pogledao ju je s neodobravanjem i ona mu je, umesto izvinjenja, uputila osmeh. Bila je toliko umorna da joj se činilo da se sve vreme bori na tri fronta: u sudnici sa svojim, uskoro bivšim, mužem Žanom Perijeom, koji je želeo da joj oduzme starateljstvo nad Kristofom, u sopstvenom domu pokušavajući da uspešno igra ulogu samohrane majke, i u redakciji, gde se trudila da, po svaku cenu, podigne tiraž političkog mesečnika Etual, čiji je urednik bila. Ali ma kako se trudila, činilo joj se da gubi na svakom polju. – Potreban nam je profesionalac sa svežom vizijom da nam ukaže na to gde grešimo poslednjih godinu dana i da nam pomogne da osmislimo novu koncepciju svakog časopisa. Nažalost, neke od njih moraćemo da ugasimo, ali nadam se da nijedan novinar ni urednik neće biti otpušten, već samo prebačen u drugu redakciju – Legran je pokušavao entuzijastično da govori, ali bilo je očigledno da je i sam veoma zabrinut u vezi s budućnošću svoje izdavačke kuće. Njegova zabrinutost prešla je na Milen. Više nego ikad trebao joj je posao i solidna plata, jer ako je želela da pobedi bivšeg supruga na sudu i dobije starateljstvo nad sinom, morala je da dokaže da je materijalno sposobna da brine o Kristofu. Pomislila je kako bi njen bivši likovao ako bi ostala bez posla. Iskoristio bi priliku da joj, po ko zna koji put, maše novcem pred nosom i da se šepuri u svojoj vili na Monparnasu. Glasno je uzdahnula i time je ponovo privukla namršteni pogled gospodina Legrana.
541