Kad je Vera bila dete, oca su joj streljali, majku zatvorili, a nju poslali u logor: Obukla se kao špijunka, pa ih naterala da joj zapamte ime

Vera Gotlib Ana fon Lendorf, svetu mode poznata kao Veruška, provela je pola života obasjana svetlima reflektora i blicevima fotoaparata. Njene slike objavljene su u preko 800 magazina širom sveta, a 12 puta je krasila naslovnicu “Voga”. Mnogi Verušku smatraju prvim pravim supermodelom u istoriji, ali malo ko zna da je iza zapanjujuće lepote stajala i jedna od najtragičnijih životnih priča modnog sveta.

Detinjstvo provela u Kenigsbergu (danas Kalinjingrad), u porodičnoj vili koja je imala više od sto prostorija. Rođena u nemačkoj aristokratiji, živela je luksuzno sve dok njen otac nije doživeo šok.

Veruškin otac bio je isprva pristalica politike Adolfa Hitelra, ali nakon što je prisustvovao streljanju jevrejske dece koje je naredila vlast, prešao je na stranu otpora. Godine 1944. učestvovao je u neuspelom atentatu na Hitlera, nakon čega je uhapšen i pogubljen.

Porodici su zaplenili imanje, sve je spaljeno. Majka je završila u zatvoru, a mala Vera je deportovana u koncentracioni logor, gde je ostala do kraja rata.

Iako je kao dete sanjala da postane balerina, njenih 190 cm visine bili su nepremostiva prepreka. Umesto scene, Vera se okrenula slikarstvu. Nakon rata odlazi u Italiju, gde je upoznaje Ugo Mulas, uticajni fotograf. Kroz njegovu objektiv Veruška ulazi u svet mode, ali ne odmah uspešno.

U Parizu je bila više glomazna nego graciozna, dvadesetak centimetara viša od ostalih manekenki. Međutim, sudbina je vodi do Ejlin Sesil Ford, vlasnice poznate modne agencije, koja joj preporučuje preseljenje u Ameriku, zemlju koja je obožavala visoke, plave žene.

Ali čak ni Amerika nije bila blagonaklona. Savetuju joj da smrša i oboji kosu u crno. Razočarana, Vera se vraća nazad.

Oblikovana tragedijom i snagom volje, odlučuje da promeni sve i izmišlja novi identitet kao ruska aristokratkinja Veruška, s time što je neće svi tako gledati. Iz imena izbacuje “fon”, odriče se nemačkog aristokratskog porekla. Počinje da nosi isključivo crnu odeću, neguje tajanstvenu auru, a svet počinje da, umesto toga da je ruska aristokratkinja, šapuće da je možda špijunka.

Ta misterija donosi joj slavu. Ubrzo pozivi za fotografisanje stižu sa svih strana. Godine 1966. pojavljuje se u filmu “Foto-povećanje” velikog režisera Mikelanđela Antonionija, što joj donosi planetarnu popularnost.

Svojim misterioznim izgledom nalik na rusku špijunku, naterao je ljude koji su radili u modnoj industriji da zapamte njeno ime.

Sarađuje sa magazinom “Vog”, Salvadorom Dalijem, i u jeku karijere zarađuje po 10.000 dolara dnevno.

Sredinom sedamdesetih godina, Veruška se povlači iz mode. Razlog je sukob sa novom urednicom magazina “Vog”, koji joj je predložio da skine plavu kosu i “nosi nešto jednostavno”. Odbija i seli se nazad u Evropu.

Ali Veruška nije nestala, samo je prešla iz mode u umetnost. Već ranije je eksperimentisala sa bodi-artom, kompletnim oslikavanjem tela, pretvarajući se u životinju, biljku, čak i kamen.

“Meni nije bilo dovoljno da budem lepa. Ja sam želela da postanem neko drugi.”

U Keniji je prekrila telo crnim sjajem kako bi se stopila s lokalnim stanovništvom. U Španiji, Salvador Dali želeo je da je potpuno prekrije penom za brijanje. Oboje su bili oduševljeni saradnjom.

“Dali je bio u nekoj vrsti euforije, potpuno lud i to mi je najviše prijalo kod njega”, pričala je Veruška.

Danas su upravo te fotografije inspiracija mnogim modelima i umetnicima.

Stil/Žena