Kad sam napunila 18 godina, baka mi je isplela crveni kardigan. To je bilo sve što je mogla da priušti. Nije mi se dopao, i samo sam joj suvo rekla: „Hvala.” Umrla je nekoliko nedelja kasnije.
Godine su prolazile, nikad ga nisam obukla. A sada, moja ćerka ima 15 godina. Zamolila me da ga proba. Zaledile smo se…
U džepu je bila papirna koverta sa dve karte za koncert Backstreet Boys-a, datirane iz 2005. godine. Baka je znala da su mi oni omiljeni bend. Znala je da sam sanjala da odem na koncert sa svojom najboljom drugaricom. Iako nije imala mnogo, kupila mi je te karte.
Slomila sam se. Sve što je želela bilo je da me usreći, a ja sam je odbacila. Držala sam te karte i plakala satima.
Danas često nosim taj kardigan. Ponekad čak i spavam u njemu. Donosi mi utehu.
Taj trenutak, iako je došao godinama prekasno, naučio me nečemu što nikad neću zaboraviti: da budem dobra prema ljudima, čak i kada mi se ne čini da treba. Bila je to najdragocenija lekcija koju mi je baka ikada dala – poklon koji me je pronašao dugo nakon što je otišla.
