Kada se moj tata ponovo oženio, moja maćeha i ja nikada se nismo baš slagale — naši karakteri su jednostavno bili previše različiti. Sećam se jednog trenutka kada je pokušala da mi priđe kao prijatelj. Otvorila sam joj se i podelila neke lične probleme s kojima sam se tada suočavala. Ali onda sam, na svoje zaprepašćenje i tugu, saznala da je te moje privatne stvari podelila s drugim članovima porodice, pre nego što sam bila spremna da oni to znaju.
Nakon toga sam se potpuno povukla i više joj nikada nisam poveravala svoje tajne. Prošle su godine, i iako je naš odnos ostao hladan i distanciran, ona je nastavila da mi pruža ruku — naročito kada sam izgubila posao i prolazila kroz težak period. Nudila je pomoć iznova i iznova, i mogla sam da osetim da joj je zaista stalo.
Na kraju sam shvatila da svako zaslužuje drugu šansu. Odlučila sam da je oprostim i dam našem odnosu novu priliku, u nadi da ću ovoga puta moći istinski da joj verujem.
