— Problem je, vidite — nastavio je advokat, zabrinuto gledajući devojčicu — u tome što je vaša bivša žena poginula u avionskoj nesreći početkom ovog meseca. Njen drugi muž nije hteo da preuzme odgovornost za dete. Sara nema nikoga drugog. Roditelji vaše žene bili su već sredovečni kad se ona rodila, a nije imala ni braće ni sestara. Ćela porodica se ugasila. A Sara je vaše dete.
Blejk je gotovo ljutito posmatrao devojčicu. Nije hteo ni Ninine slike da sačuva, da ga ne podsećaju kakva je budala bio, a evo sad su mu doveli njeno dete i očekuju da se on brine o njemu.
— Nemam ja mesta u životu za dete — rekao je, proklinjući preokret sudbine. — Mogu je valjda, staviti u neki dom . ..
Odjednom je zastao. Dete je počelo da plače, ali nije davalo glasa od sebe. Imala je prkosan izraz na licu, a iz zelenih očiju kotrljale su joj krupne suze. Taj prizor bio je dirljiv i bolan, kao da je dete bilo suviše ponosno da plače pred neprijateljem.
