Dan je bio oblačan, vlažan i hladan, bez nagoveštaja skorog proleća. Laura je uvukla glavu u ramena, gurnula je ruke u džepove vlagom natopljenog mantila i stisnula prstima novčanicu od pedeset funti, koju je podigla na bankomatu. Ako šef odbije da joj sutra ujutro isplati poslednju zaradu, biće u škripcu.
Bilo je i težih momenata, pa sam preživela. Uostalom, ja sam kćerka Šona Mura!
A to je značilo da se od ranog detinjstva morala nositi s promenama u životu, kao i da je od svog divnog oca naučila koliko je važno ponovo dostojanstveno ustati posle iznenadnog posrnuća.
Prkosno je podigla bradu. Moram da nastavim, pa će to biti sa stilom…
Spontano je gurnula vrata zadimljenog bara, pored kog je upravo prolazila. Oborenog pogleda ušla je u toplu prostoriju i svukla je vlagom natopljeni mantil okačivši ga na čiviluk. Inače nije sama ulazila u lokale, ali ovde je bilo prijatno, toplo i suvo, a baš joj to treba. Bar će šesti da odmori i da malo sredi misli.
Nameravala je da sedne za šank, ali je shvatila da se piće servira samo za stolovima. Ugledala je nišu u jednom uglu, pa se tamo uputila. Sela je na klupu obloženu somotom.
Radoznalo se osvrnula primetivši daje savnameštaj veoma elegantan iako je zbog neuredne fasade očekivag* nešto sasvim drugo.
Za jednim od susednih stolov^čuo se veseli ženski smeh. Društvo lep’o odevenih žena vodilo je živ razgovor uz podsticaj koktela. Laura je uzdahnula. Iskreno im je zavidela na dobrom raspoloženju.
Za stolom niže od veselog društva sedeo je usamljen gost, kao da je u nekom svom svetu. Laura je bila sigurna u to da atraktivnijeg čoveka u životu nije videla. Odeven u crno, guste smeđe kose i pravilnih crta lica, sedeo je ležerno ispruženih nogu, ali je duboka brazda između njegovih obrva ukazivala na to da tim mračnim očima zapravo ne vidi nikoga oko sebe.
Pomenuta brazda produbila se kad je vesela grupa žena prasnula u smeh. U tom trenutku okrenuo je glavu primetivši da ona fascinirano zuri u njega. Na sreću, baš tada joj je prišla konobarica.
