Neželjena sloboda

Ne otvarajući oči, ispružio je ruku pokušavajući da na drugoj strani kreveta pronađe Dakotinu raspuštenu, mirisnu kosu i njeno toplo, zanosno telo. Smirivala ga je Dakotina blizina ispunjavajući ga spokojem.
Ali na jastuku pored njega nikog nije bilo. Napipao je prekidač lampe na noćnom stočiću, a zatim je počeo da ţmirka privikavajući se na svetlost. Dakotina polovina kreveta bila je prazna i hladna.
To ga obično nije mnogo uznemiravalo jer je njegova žena imala običaj da se noću iskrade iz njihove spavaće sobe i da ode u svoj atelje da slika. Dakota je stalno govorila da je noć njeno vreme i da jedino tada može da radi na miru.
I u pravu je, pomisli Karson, preko dana je u kući bilo preterano ţivo i bučno, a najveći krivac za to bila je njihova kćerka Dasti. Oslušnuo je, ali u kući je vladala potpuna tišina. Čulo se samo vučje zavijanje negde daleko, u preriji.
Pred oči mu je iskrsnula Dakota, njeno zategnuto telo s naglašenim oblinama. Činilo mu se da može da udahne miris njene divlje, kovrdžave plave kose i da oseti pogled njenih dubokih zelenih očiju koje nisu krile nikakve tajne, nikave oluje ni opasnosti.


Komentariši

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.