Vilijam od Vudvorda stajao je pored prozora svog zamka i posmatrao kako se mesec konačno pomalja iza oblaka. Slaba kišica je prestala da rominja i više nije bila tako crna noć. Nije voleo crne noći. Podsećale su ga na protekle godine, opsade, zveket gvožđa, ranjavanja i gubitke koje je hteo da zaboravi. Sada, kad je…
Komentari su zatvoreni.