– Čoveče, kako ti nije jasno da znam da si ti uzeo moju košulju? Vrati mi je, ili ćeš mi skupo platiti! – jedan sitan, mršavi mladić je mahao pesnicom ispred nosa drugog mladića, koji je bio bar dva puta krupniji od njega. Krupniji mladić, čija je ruka bila u gipsu, ljutito je udario nogom o pod. – Da ti platim? Tu tvoju prljavu košulju? – Prezrivo je okrenuo glavu na drugu stranu, ali pogledom je i dalje budno motrio svoga protivnika. Slabiji dečak je prišao onom jačem kao daje bio spreman da ga ubije. Svim posmatračima je bilo jasno…
1842