Zahladnelo je i počela je da pada kiša dok je Lora vozila putem koji je vijugao između planinskih litica, u pravcu Red Klifa. Od Atlante do Denvera je putovala avionom, zatim je u Denveru prespavala u hotelu u blizini aerodroma i preuzela svoj auto koji je vozom dopremljen iz Atlante.
Sada se bližila svom odredištu, plodnoj zaravni duž reke Kolorado koja se ugnezdila kao mala oaza plodne zemlje među planinskim liticama. Dolina Baunsi bila je deo tog pitomog priobalja, uglavnom pod vinogradima i nevelikim ali veoma kvalitetnim voćnjacima iz kojih su se prvoklasne jabuke i kruške otpremale na tržišta širom Sjedinjenih Država. Dolina Baunsi, međutim, tako se zvala samo na geografskim kartama, a u okolini su je svi nazivali Mičamova dolina.
Ta činjenica ispunjavala je Loru ponosom, jer Mičam Ros po kome je dolina dobila ime i u čijem je posedu bila, bio je njen deda po majci. Ali, njega sada više nije bilo među živima. Kiša nikako nije prestajala a nebo je bilo nisko i sivo kada je Lora došla do najviše tačke puta koji je vodio kroz planinske litice i počela da se spušta prema obali reke. Tada se kroz staklo obliveno kišom pred njenim očima ukazala plavičasta traka reke Kolorado, ćela Mičamova dolina pod voćem i vinogradima, i na njenom obodu, na jednoj blagoj padini, kuća njenog dede.
Oči su joj se napunile suzama. Morala je da skrene sa puta i na kratko zaustavi auto u pomoćnoj traci jer, što od jake kiše, što od suza, ništa više nije videla. Trebalo joj je malo vremena da se izbori sa svojim emocijama i sa talasom uspomena koji ju je poneo.
