Kako je moguće da ovde neko živi, zapitala se usplahireno Bernardina Frajdens, ulazeći dublje u dvorište, u okruženju nevelike, prizemne kuće. Pravila je kratke i nesigurne korake, pazeći da ne isprlja tek kupljene sandale, sa potpisom poznatog dizajnera. Tlo po kome je hodala je bilo blatnjavo, sa tek ponekim busenom iznikle trave, i ostrvcima utabane, isušene zemlje. Bernardina se dobro pomučila da se kreće upravo po tim ostrvcima, kako bi izbegla gaženje po blatu. To ju je koštalo napora, zbog čega je zastala, da se odmori.
Osvrnula se oko sebe, prepuna neverice da je poznata književnica, koju je došla da poseti, odabrala da živi na jednom takvom mestu. Verovala je da su njeni prihodi dovoljni da joj obezbede stanovanje u luksuznom apartmanu, sa maksimalnim komforom.
Pitala se šta je poznatu književnicu nateralo da živi u trošnoj kući, koja se nalazila na ivici močvare, prepune mistike, magličastih isparenja, raskošne vegetacije, toliko i aligatora. Teško da sam mogla zamisliti bilo koga u takvom okruženju, a posebno ne nju, za koju se znalo da pripada mladoj generaciji.
Šta ako je u pitanju neka čudakinja, prošlo joj je glavom. Umetnici su poznati kao ljudi hirovitog ponašanja i uvrnutog ukusa.Ipak, smatrala je malom verovatnoću da bi neko, ko je pisao onako dobro, mogao imati problematično ponašanje, zaključila je Bernardina sa olakšanjem, i odlučno zakoračila napred.
Sela Bration
Mistika New Orleansa
