“Moj otac me je udao za milijardera u komi — a onda je on otvorio oči istog trenutka kada je čuo moj glas. Na dan kada me je otac prodao u brak, stajala sam pored milijardera koji nije progovorio devet meseci. Svi su govorili da me ne može čuti. Svi su govorili da se nikada neće probuditi. Ali one noći kada sam konačno sama progovorila s njim, dogodilo se nešto nemoguće — i svaka osoba u toj vili bila je na ivici panike. Kapela je mirisala na ljiljane i skupi parfem jutra kada sam se udavala za Ethana Thorntona. Stajala sam pred oltarom u pozajmljenoj beloj haljini, dok je moj budući muž ćutke sedeo u invalidskim kolicima pored mene. Tamna kosa bila mu je uredno počešljana. Ruke su mu nepomično ležale u krilu. Medicinska sestra je stajala iza njega, kao da je i njegovo disanje trebalo nadzirati. Nikada me nije pogledao. Nikada nije reagovao. Nikada se nije pomerio. Jer Ethan Thornton, milijarderski naslednik Thornton imperije, bio je u komi devet meseci. „Izgovori to,“ šapnuo je moj otac pored mene. Grlo mi se steglo. „Da.“ Te reči su zvučale kao zatvorska kazna. Sveštenik se prebrzo nasmešio. Gosti su pristojno zapljeskali.
I tako sam, eto, postala gospođa
. Thornton. Niko nije poljubio mladoženju. Niko nije mogao. Kada se ceremonija završila, Ethana su odvezli u invalidskim kolicima, dok sam ja stajala skamenjena ispod vitraža, pitajući se kako je moj život postao poslovna transakcija. Napolju mi je otac konačno prišao. „Uradila si ono što je moralo da se uradi.“ Gorko sam se nasmejala. „Misliš, udati se za čoveka koji ne može čak ni da pristane?“ Vilica mu se stegla. „Ovo nas spasava.“ Nas. Ta reč se uvek pojavljivala kada je nešto želeo. Tri nedelje ranije, seo je sa mnom u našoj maloj iznajmljenoj kući i objasnio mi dogovor. Porodični trust Thorntonovih zahtevao je da se Ethan oženi pre nego što napuni trideset godina, inače bi kontrola nad kompanijom prešla na njegovog rođaka. Ako prihvatim, naši dugovi bi nestali. Svaki kredit. Svaki račun. Svako obaveštenje o naplati duga. Nestalo.
„Hoćeš da se udam za
stranca u komi?“ „Ne želim više da te gledam kako patiš zbog mojih grešaka.“ Tada sam mu verovala. Sada, dok sam stajala pred drvetom s pogledom na Hudson River, nisam bila tako sigurna. Imanje Thornton izgledalo je manje kao kuća, a više kao kraljevstvo. Gvozdene kapije. Mermerne dvorane. Kristalni lusteri. Sve me je podsećalo da ne pripadam tom mestu. Prva osoba koju sam srela bio je Ethanov rođak, Jason Thornton. Ležerno se naslanjao na mermerni stub, smešeći se kao da to mesto već pripada njemu. „Dakle, ti si mlada.“ Od načina na koji me je gledao prolazili su mi žmarci. Pre nego što sam mogla da odgovorim, kroz hodnik se probio drugi glas. „Ako si završio sa zurjenjem, pomeri se.“ Niz stepenice je sišla starija žena. Elegantna. Hladna. Moćna. Vivian Thornton. Ethanova baka.
Pažljivo me je proučavala. „Bićeš odgovarajuća.“ Nisam bila sigurna da li je to odobravanje ili osuda. Zatim me je povela uz stepenice. „Da bi mogla kako treba da upoznaš svog muža.“ Ethanova soba me je šokirala. Očekivala sam bolničku opremu i mrak. Umesto toga, sunčeva svetlost je lila kroz ogromne prozore s pogledom na reku. Sveže cveće stajalo je pored kreveta. Tiha muzika je tiho odjekivala. Soba je delovala puna života. Samo Ethan nije. Nepomično je ležao na belim jastucima, izgledajući više kao da spava nego kao da je bolestan. Vivian je bacila pogled na njega.
„Sada imaš ženu,“ rekla je kratko.
. „Pokušaj da nas ne osramotiš.“ Nije bilo odgovora. Kada je otišla, ostala sam sama s njim. Tišina je bila preteška. Nekoliko minuta nijedno od nas se nije pomerilo. Zatim sam se tiho nasmejala. „Pa, tehnički gledano, samo se jedno od nas ne pomera.“ Ništa. Prišla sam bliže. „Ne znam da li me čuješ.“ I dalje ništa. „Ne znam ni zašto govorim.“ Monitor je zadržavao ravnomerni ritam. Sela sam pored kreveta. Prvi put tog dana prestala sam da se pretvaram da sam jaka. „Moja majka je umrla pre dve godine,“ šapnula sam. „I iskreno, mislim da bi mrzela sve ovo.“ Glas mi se slomio. „Nisam želela ovaj brak.“ Suze su mi pekle oči. „Jednostavno nisam znala kako da spasem svoju porodicu.“ Soba je ostala tiha. A onda sam to osetila. Pokret. Sićušan. Gotovo nemoguć. Skamenila sam se. Polako sam spustila pogled. Ethanov prst se pomerio. Srce mi je stalo. Zurila sam. Čekala. Molila se da to nije samo moja mašta. A onda su se, prvi put u dva meseca, kapci Ethana Thorntona zatrasterili. I počeli su da se otvaraju.
Zadržala sam dah, nesposobna pomaknuti se. Njegove su se trepavice ponovno zatresle, a onda su se oči Ethana Thorntona u potpunosti otvorile. Bile su nevjerojatno oštre, prodorne i tamne, poput olujnog neba. Nisu izgledale kao oči čovjeka koji je mjesecima bio izgubljen u mraku. Izgledale su kao oči čovjeka koji je sve to vrijeme bio budan, zarobljen u vlastitom tijelu.
Posegnula sam prema crvenom prekidaču iznad kreveta, ali prije nego što su moji prsti uspjeli dotaknuti plastiku, dogodilo se drugo čudo.
Hladni, slabi prsti sklopili su se oko mog zapešća.
Stisak je bio drhtav, ali u njemu je bilo očajničke snage. Spustila sam pogled. Ethanova ruka držala je moju. Njegove grudi počele su se ubrzano dizati, a usne su mu se blago razdvojile.
“Ne.”
Zvuk je bio jedva nešto više od hrapavog šapta, suh i greban, poput papira koji se kida. Ali bio je to glas. Njegov glas.
“Ethane?” srce mi je lupalo kao ludo. “Ti… ti govoriš. Moraš dopustiti da pozovem pomoć, tvoja baka, tvoj rođak…”
“Ne.” Ovaj put zvučao je malo odlučnije. Njegove tamne oči fokusirale su se pravo na moje lice. Napor koji je ulagao u svaku riječ bio je očit na njegovom blijedom licu. “Ne zovi… Jasona.”
Zaledila sam se na spomen njegovog rođaka. Tipa koji se maloprije onako jezivo smješkao u hodniku.
“Slušao sam,” prošaptao je Ethan, ne puštajući moju ruku. “Devet mjeseci… čuo sam sve. Svaku laž. Svaki plan.” Gledao me je s intenzitetom koji me je prikovao za stolicu. “Nije bila nesreća. Moj auto… su sabotirali.”
Riječi su mu izlazile u isprekidanim udisajima, a moje su se misli vrtoglavo ubrzale. Ako ga je netko pokušao ubiti da preuzme kontrolu nad carstvom Thornton… i ako taj plan nije uspio samo zato što sam se ja danas udala za njega…
“Jason želi tvrtku,” shvatila sam, a glas mi je zadrhtao. “Zato je baka organizirala ovo vjenčanje. Da mu poremeti planove.”
Ethan je polako zatvorio oči na sekundu, potvrđujući. Zatim ih je ponovno otvorio. “Ti si sad moja žena. Što znači… da si mu i ti smetnja. U opasnosti si.”
Pokušala sam izvući ruku, osjećajući kako me hvata prava panika. “Ja nisam tražila ovo! Moj otac…”
“Znam,” prekinuo me, a stisak mu je postao malo nježniji. “Spasila si obitelj… prodajom sebe.” Udahnuo je duboko, skupljajući snagu. “Sklopi sa mnom drugi dogovor, Lily.”
Nisam mu bila spomenula svoje ime. Znao ga je iz razgovora onih koji su stajali oko njegovog kreveta dok je bio “u komi”.
“Kakav dogovor?” upitala sam tiho.
“Pomozi mi. Glumi pred svima. Nitko… ne smije znati da sam budan dok ne vratim snagu. Ni Vivian. Pogotovo ne Jason.” Oči su mu bljesnule opasnom, hladnom odlukom. “Budi moje oči i uši u ovoj kući. Pomozi mi da vratim ono što je moje, a ja ću ti dati nešto što tvoj otac nikada nije mogao.”
“Što?” prošaptala sam.
Usne su mu se razvukle u jedva primjetan, ali zastrašujuće samouvjeren osmijeh. “Pravu slobodu. I moju zaštitu. Obećavam ti… nitko u ovoj obitelji više nikada neće manipulirati tobom.”
