Moj pastorak ima 17 godina i dolazi kod nas vikendom. Odjednom je moja ćerka, koja ima 14 godina, počela da me moli da ga sprečim da dolazi. Nije htela da objasni zašto.
Jednog dana otišla sam u njegovu sobu da uzmem veš i primetila sam neobičnu gomilu čarapa pored njegovog kreveta. Pomerila sam ih — i zaledila se. Ispod je bila fotografija cele naše porodice. Tu su bile i jedna od starih školskih slika moje ćerke i čestitka koju je ona davno napravila za svog oca.
Nisam znala šta da mislim o tome. Ništa od toga nije bilo štetno, ali mi je delovalo… čudno. To nisu bile njegove stvari, a nikada nije pokazivao da je sentimentalne prirode. Kada sam to pokazala mužu, on je to odbacio, rekavši da možda našem pastorku samo prija da čuva uspomene na porodicu blizu sebe.
Ali nešto u načinu na koji je tiho skupljao te stvari, a da nikome nije rekao, nije mi bilo pravo — posebno posle toga kako se moja ćerka ponašala, delovala je uznemireno.
Nježno sam opet pitala ćerku da li se nešto desilo. Rekla mi je da joj nije uradio ništa konkretno, ali da je ponekad predugo zurio u nju ili joj postavljao neobična pitanja o našem „starom životu pre nego što je on došao“. Rekla je da se nije osećala nesigurno — samo nelagodno.
Kada sam pokušala da razgovaram s pastorkom, potpuno se zatvorio. Kasnije te večeri poslao mi je dugačak SMS u kome je napisao da se oseća kao da nije deo našeg doma, kao da je uvek sa strane, samo posmatra.
Shvatila sam da on nije bio jeziv — samo usamljen i nesiguran kako da se uklopi. Ipak, njegovo ponašanje je jasno uznemirilo moju ćerku. Pitala sam muža da li bi njegov sin mogao da ostane kod svoje majke nekoliko vikenda dok ne pronađemo način da sve sredimo.
Sada je muž ljut, ćerka ćuti, a pastorka ne odgovara na moje poruke. Iskreno, ne znam da li sam donela pravu odluku — ili sam sve samo pogoršala.
izvor: brightside.me
