Moj sin, koji ima šest godina, obožava bakinu pileću juhu i zove je „čarobna juha“. Svaki put kad je posjetimo — ili kad ona dođe k nama — to je prva stvar koju traži. Pokušavala sam je napraviti kod kuće bezbroj puta, ali uvijek nešto ne ispadne kako treba. Nikad ne ima onaj njezin okus. Kad god pitam svekrvu za recept, samo se nasmiješi i promijeni temu.
Prošlog tjedna, kad smo je posjetili za vikend, otišla sam do hladnjaka po mlijeko — i ukočila se. Na gornjoj polici stajalo je nekoliko pakiranja instant pileće juhe u prahu. Sekundu sam samo zurila u to, ne znajući bih li se trebala nasmijati ili nešto reći.
Svekrva je ušla, vidjela moj izraz lica i jako se postidjela. Tiho je uzdahnula i rekla: „Nisam htjela lagati. Samo nisam željela izgubiti ono malo posebno što nas veže.“ Objasnila mi je da je „čarobna juha“ postala njihov mali ritual i da se bojala da, ako svi saznaju istinu, više neće biti isto.
Zagrlila sam je i rekla da je njezina tajna kod mene sigurna. Iskreno, dirnulo me to. Nije se radilo o juhi — već o ljubavi, vremenu koje provode zajedno i načinu na koji moj sin vidi svoju baku kao čarobnu. A koliko god juha bila obična, upravo je ta povezanost ono što mi je zaista ugrijalo srce.
izvor: brightside.me
