Moje ime je Patricia, udovica sam, imam 66 godina.
Nedavno sam se preselila u kuću svog sina nakon što sam se penzionisala, jer sam bila usamljena u svom domu.
Problem je što je moja snaha veganka, a ja sam joj rekla da mi treba meso i da ga volim kao dio svoje dnevne ishrane. Ona je odgovorila: „Moj dom, moja pravila! Pokaži malo poštovanja!“
Nakon nedelju dana veganskih obroka, u nedelju sam napravila roštilj i pozvala nekoliko prijatelja iz mog uzrasta koje sam upoznala u komšiluku. Kada je moja snaha vidjela okupljanje u dvorištu, bila je tiha. Bila sam olakšana što nije napravila scenu.
Ali te noći, srce mi je skoro stalo kada sam pronašla svoj kofer spakovan i postavljen pored ulaznih vrata. Moj sin je tada došao da me zagrli i rekao da će me odvesti nazad u moj dom. Rekao je: „Mama, ovo je kuća moje žene, ne tvoja. Nepoštovanje njenih pravila bila je crvena linija koju nisi smjela preći.“
Bila sam shrvana. Rekla sam mu da ću uzeti taksi, ali sam mu jasno stavila do znanja da će morati živjeti sa sjećanjem da je izbacio svoju majku iz kuće.
Ne mogu mu oprostiti.
Umjesto da brani svoju ženu od mene, trebao je stati i za nas oboje. Znam da voli meso, ali ga je prestao jesti samo da slijedi njen način života.
Ovo je bila KUĆA mog sina. Imala sam pravo na malo slobode!
Šta sada da radim?
Vaša,
Patricia
