Priča o Dušanu Bajeviću i Begi Biberović dokaz je da prava ljubav ne poznaje granice. Njihova veza, koja je počela pre više od trideset godina u Mostaru, bila je više od obične romanse – bila je borba, iskušenje i pobeda srca nad društvenim normama. Ova priča pokazuje koliko je ponekad teško voleti nekoga, ali i koliko ljubav može biti snažna i istrajna kada dolazi iz dubine duše.
Početak jedne neobične ljubavi
U maju 1966. godine, mladi Dušan Bajević šetao je Mostarom, između “Rondoa” i “Bristola”.
Tada je ugledao devojku koja će mu zauvek promeniti život. Njegove zelene oči susrele su se sa crnim očima Bege Biberović – prvi pogled, drugi, treći… svaki dan njihovi pogledi postajali su sve rečitiji.
Iako je saznao njeno ime, Dušan nije imao hrabrosti da joj priđe. Tek kada je otišao iz Mostara, skupio je snagu. Na turniru UEFA u Istanbulu odlučio je da joj napiše pismo, šaljući svoja osećanja preko Bosfora, verujući da ljubav zaslužuje šansu, čak i kada su prepreke velike.
Borba protiv društvenih normi
Begina porodica bila je stara muslimanska porodica sa jasnim normama i pravilima. S obzirom na to da se nije mešala sa drugim verama, odnos sa pravoslavcem Dušanom bio je neprihvatljiv. Ipak, ljubav je bila jača od svih tih prepreka.
“Begini su bili stara muslimanska porodica, i imali su potrebu da se ne mešaju sa ostalim verama. Ali na kraju se sve drugačije završilo. Naša ljubav je ipak sve pobedila”, prisetio se Dušan u intervjuu za “Politiku” 2006. godine.
Njihova ljubav je morala da se izbori sa protivljenjem porodice i društvenim pritiscima, što je samo dodatno učvrstilo njihovu posvećenost jedno drugom.
Sreća koja je bila ugrožena
Posle nekoliko meseci i godina sreće, jednog dana Bega je došla slomljena:
“Moji hoće da me silom udaju za drugoga. Ja volim samo tebe i nikoga više. Neću da se vraćam kući, neću kući!”
U tom trenutku doneli su odluku koja će promeniti njihove živote – više se neće razdvajati. Uputili su se u Duškovu kuću i, uprkos protivljenju Beginih roditelja, odlučili da ostanu zajedno. Nakon tri nedelje venčali su se.
“Na svaku utakmicu izvan Mostara odlazio sam sa strahom da je na povratku neću zateći u kući”, prisetio se Duško.
Dug put ka prihvatanju porodice
Begini roditelji dugo nisu mogli da prihvate da je njihova jedina ćerka „ukradena“. Nisu želeli da čuju ni za ćerku ni za zeta. Međutim, stvari su se polako menjale nakon pokušaja otmice i pritiska koji nije uspeo.
“Sada Bega i ja idemo kod njenog oca i majke. Shvatili su da je prava ljubav jača od bilo čega drugog, da joj nema prepreka“, rekao je Bajević.
U tom trenutku, Dušan je mogao mirno putovati na gostovanja sa Veležom, znajući da ga kod kuće čeka njegova voljena Bega. Ljubav koja je počela kao strastvena mladalačka priča, pretvorila se u istinsku snagu koja je obuhvatila i roditelje.
Porodica tokom rata u Bosni i Hercegovini
Kako prenose grčki mediji, tokom rata u Bosni i Hercegovini njihova porodica bila je uglavnom zajedno, osim nekoliko teških trenutaka:
“Svi u porodici bili su u Mostaru kada je izbio rat, a moja supruga Bega i ja živeli smo u Atini. Međutim, s tri automobila gotovo su svi stigli u Grčku. U to vreme nas je zajedno živelo petnaestoro. Moja majka Danica ostala je sama u Mostaru zbog Dilfere, Begine majke, koja je bila nepokretna. Bile su zajedno godinu dana, to je najteži deo mog života. Tada sam uspeo da ih dovedem u Atinu. Tada sam, kad sam prvi put od početka rata video svoju majku i svekrvu, mogao mirno da spavam”, ispričao je Bajević za beogradsku “Politiku” pre 17 godina.
Ova priča pokazuje da ljubav ne poznaje prepreke, bilo da su one porodične, verske ili ratne. Dušan i Bega dokazali su da iskrena i strastvena ljubav može da nadvlada sve, a da je jedini pravi put – hrabrost i istrajnost srca.
