Fiona je sedela u restoranu za jednim malo izolovanim stolom i s vremena na vreme bacala je pogled ka vratima iščekujući da se svakog časa pojavi Šon.
Sedela je uspravno, kao da sedi na iglama. Ruke je držala na stolu i nervozno premeštala platnenu maramicu po prstima. U njenim zelenim očima jasno se video sav nemir i neodlučnost njenih misli.
Tog jutra Džejson ju je ponovo pozvao i ponovio joj da bi voleo da ona i njen momak dođu kod njega na ranč. Podvukao je da bi mu to mnogo značilo i da zapravo ona treba u nečemu da mu pomogne.
Fiona ponovo nije našla dovoljno snage da mu prizna da je tog Šeldona izmislila i da nema momka. Poklekla je pred njegovim molbama i rekla da će najverovatnije krajem nedelje doći na njegov ranč, zajedno sa svojim momkom.
Kod te misli Fiona je zakolutala očima i malo zatresla glavom. Njene crvene lokne pale su joj preko obraza i očiju. Ukolonila ih je uvežbanim pokretima i zadenula za uvo, a potom nastavila da razmišlja i priseća se svega što je bilo.
Razmišljajući šta da uradi, Fiona je odlučila da pozove Šona i da ga zamoli da putuje sa njom. Preko telefona mu je rekla samo to da joj je neophodna njegova usluga i da želi da zajedno otputuju krajem nedelje na jedan ranč. A sada je planirala da mu sve potanko objasni.
