Rejčel Stokton je zabrinuto odložila pismo koje joj je stiglo od njenog mlađeg brata dvadesetogodišnjeg Bendžamina koji se pre nešto više od godinu dana oženio sa mladom i lepom Suzan Frejk. Suzan je bilo tek dvadeset jedna godina i činilo se daje veoma zaljubljena u svog mladog muža za koga se udala iz ljubavi. Bcndžamin je bio mladić tihe naravi i upravo je diplomirao prava, a Suzan je maštala o puto- vanjima i provodu i svemu onome o čemu maštaju mlade žene. Tog leta Bcndžamin je odlučio da svoju mladu suprugu iznenadi jednim desetodnevnim krstarenjem, ali Suzan je poželela da se njihovo putovanje produži. Razlog je bio shkar Krcg Mejdston iz Brajtona, kako joj je pisao više nego očajan Bcndžamin. Ukohko je to isti onaj muškarac koga je upoznala još dok je bila na prvoj godini studija književnosti i zbog koga joj je ostala gorčina u srcu, onda je stvar bila jasna. Kreg Mejdston je bio ženskaroš. a po vokaciji slikar. Upoznala ga je pre sedam godina kod jedne prijateljice u Londonu, odmah se oduševila njegovim šarmom i nažalost ubrzo se razočarala veoma kratkim intereso-vanjem za nju. Naime, tom prihkom kada je mislila da je Kreg, iako pripit, bio zainteresovan za nju, i kome je pripala te iste večeri ubrzo je nestao iz njenog života i više ga nije videla. Njeno zaljubljeno srce čeznulo je da ga sretne a tu i tamo, čula bi ponešto o njemu. Malo je boravio u Engleskoj tih godina. Od nekih prijatelja je saznala da je ot- putovao u Italiju a zatim u Ameri- ku i to je bilo sve. Uspela je da ga preboh iako je bila posve sigurna da je se on nije ni sećao. Završila je studije, zaposlila se u Brajtonu i vodila je sasvim miran život. Imala je dvadeset sedam godina i nekohko kratkih veza koje nisu obećavale ništa ozbiljno kao što je bio brak, na primer.
