Dok je pričao, Piter je zagrlio i tako su nastavili svoju šetnju po gradu. Zadrhtala je, ali se trudila da ne misli da je on to uradio zato što mu je stalo do nje. Ne! On oseća samo neku fizičku privlačnost, a ona se neće složiti nikada da izgrade neke odnose na osnovu te privlačnosti. U isto vreme je pokušala da preispita i samu sebe. Da li i ona oseća neku fizičku privlačnost prema njemu? Da naravno! On joj se dopadao i to izuzetno. Kada bi pomislila da je njegove ruke grle, ona bi svaki put zadrhtala. Srce bi joj se steglo od čežnje za njim. A šta je iznad toga? Da li postoji još nešto u njenom srcu što je vezuje za njega? 0, ne! Protivilo se nešto u njoj, bunilo se svim silama da ne bi priznala ono što je naslućivala. Ne, ona ne može da voli čoveka koji je delimično egoista. Ne, ne postoji u Piteru ništa tako posebno što bi je privuklo. Ali, zašto je bila povređena kada je videla Dženifer u njegovom zagrljaju? Zašto je bila očajna kada je zbog nje prestao da je ljubi? Zašto? Možda je ona i znala odgovor, ali nije htela da pogleda istini u oči i prizna da u sebi nosi i neka dublja i iskrenija osećanja prema Piteru, nego što je bila čista fizička privlačnost.
Odmahnula je glavom, jer je htela da se oslobodi tih teških misli. Pokušala je da ne obraća pažnju na njegovu ruku koja je još uvek ležala na njenom ramenu.
