Do izlaska iz crkve zastajali su da primaju čestitke i Nori se činilo da će je uhvatiti grč od osmehivanja na silu.
Pred crkvom su se okupili brojni paparaci. Nora je pretrnula od pomisli da će je fotografisati dok njen muž nije imamo nikakav problem s tim.
Ali njen život je dosad bio sasvim drugačiji. Ponekad nije mogla izbeči važan društveni događaj, ali njene fotografije novine su retko objavljivale, jer je bezlična, dosadna i nezanimljiva, ni nalik svojoj prelepoj majci.
Sklopila je oči i duboko udahnula ne znajući da je Sandro posmatra.
Zar joj je sve ovo toliko odbojno? Prokletstvo, pa sve je to ipak bila njena i ideja njenog oca. Ako neko treba da ima napad panike, onda sam to ja, pomislio je.
S rukom u ruci izašli su iz crkve na svetlost poslepodneva. Kad su se pojavili na vrhu stepeništa, prolomio se gromki aplauz, a u vazduh su poletele latice ruža. Buka je bila zaglušujuća.
Sandro je uz osmeh podigao ruku u znak pozdrava, a onda se okrenuo svojoj mladoj ženi.
Panika u njenim očima… opet! Teatralno ju je privukao sebi i poljubio. Želeo je da tim poljupcem odagna svoju napetost, ali ona ga je refleksno obgrlila oko vrata i ponovo je čuo onaj uzdah, od kojeg mu je u trenu postalo teško.
Poljubac je trajao nekoliko sekundi i ona je potom spustila ruke. Opet se prolomio gromoglasan aplauz. Norin pogled odavao je nemir… i bes.
Dobro. Njega Što se tiče, gospođica Prefinjena može da protestuje.
