Nikada se nisam slagala sa svojom svekrvom. Čak ni nakon što se moj sin rodio, odnos je ostao hladan punih 10 godina. A onda me je, potpuno iznenada, pozvala na krstarenje — samo nas dve. Pomislila sam da je to neka zamka, ali je moj muž insistirao da želi mir.
Na brodu, dok sam razgovarala telefonom, prišla mi je konobarica i tiho šapnula:
„Ko je žena s kojom ste? Upravo je tražila privatnu banket salu i zamolila me da proverim da li imate neke alergije. Rekla je da ne zna — pa sam zaključila da vas dve niste bliske.“
Rekla sam da sam dobro i pošla za njom. Svekrva me je čekala uz bogato postavljen sto, i zaista smo se divno provele.
Kada sam je pitala zašto je odjednom promenila stav, rekla je:
„Prošli put kad si me zvala, zaboravila si da prekineš vezu. Čula sam kako mom sinu govoriš lepe stvari o meni. Mogla si da me ogovaraš, ali nisi. To me je nateralo da preispitam sve.“
Iskreno, to je bio prvi put da sam imala osećaj da me je zaista videla.
