Od krojača bez prebijene pare do gospodara luksuza: Valentino je sudbinski upoznao muškarca koji će mu otvoriti firmu, pa ga odveo u krevet

Na današnji dan, 19. januara 2026. godine, modni svet je ostao bez jednog velikana. U tišini svog raskošnog doma, napustio nas je Valentino Garavani. Čovek koji je bio modna institucija, mit i poslednji živi simbol vremena kada je moda bila rezervisana isključivo za bogove, plemstvo i holivudski krem. Sa 93 godine, “Poslednji car” je otišao u istoriju, ali priča o njegovom životu ostaje najuzbudljiviji roman.

Rođen u maloj Vogeri 1932. godine, Valentino je odmalena pokazivao da mu se obične stvari ne dopadaju. Dok su se njegovi vršnjaci igrali napolju, on je crtao haljine. Sa samo 17 godina, uz podršku roditelja, odlazi u Pariz. Tamo je kalio zanat kod najvećih, ali Rim je bio mesto gde će postati modno božanstvo. Godine 1960. otvara svoj studio u legendarnoj Via Condotti.

Međutim, početak je bio ravan propasti. Valentino je trošio više nego što je zarađivao, naručujući najskuplje tkanine dok su mu dugovi kucali na vrata.

I tada se dogodio sudbonosni susret. U jednom kafiću u Rimu upoznaje mladog studenta arhitekture, Đankarla Đametija. To nije bila samo ljubavna priča koja će se iz tog susreta roditi, to je bio i najmoćniji poslovni pakt 20. veka. Đameti je preuzeo biznis, a Valentino je dobio slobodu da stvara. Zajedno su izgradili imperiju vrednu milijarde, a njihova veza, koja se iz strasti pretvorila u neraskidivo doživotno partnerstvo, ostala je najveća misterija modnih kuloara.

Prekretnica koja ga je lansirala među zvezde desila se 1964. godine. Žaklina Kenedi, tada najtužnija i najpoznatija udovica na svetu, videla je njegove modele i naručila šest haljina u crnoj i beloj boji. Ostalo je istorija. Kada se udavala za Aristotela Onazisa, nosila je upravo njegovu čipkastu kreaciju. Od tog trenutka, svaka žena koja je držala do sebe želela je samo jedno, da je oblači Valentino.

Nikada nijedan dizajner nije bio toliko identifikovan sa jednom bojom. Valentino crvena je specifična mešavina magente, žute i crne koju je Valentino video kao mladić u operi u Barseloni.

“Crvena je najbolja boja. To je boja života, krvi i strasti”, govorio je. Svaka njegova revija završavala se paradom “crvenih boginja”.

Njegov životni stil bio je toliko ekstreman da su ga čak i najbogatiji smatrali preteranim:

Posedovao je pet neverovatnih rezidencija. Dvorac Château de Wideville kod Pariza sa vrtovima koji oduzimaju dah, vilu u Rimu, apartman na Petoj aveniji u Njujorku, kuću u Londonu i luksuzno imanje u Gštadu.

Njegova jahta “T.M. Blue One” bila je ploveća palata na kojoj su boravili svi, od Madone do princeze Dajane. Pričalo se da je osoblje moralo da nosi bele rukavice čak i dok čisti palubu usred mora.

Veoma je bio vezan i za njegov šest mopsova (Miltona, Montija, Modi, Margarete, Megi i Moli) živeli su bolje od većine ljudi. Putovali su privatnim avionima, spavali na svilenim jastucima i imali sopstvenog kuvara. Valentino je jednom prilikom izjavio.

Iza savršenog tena (koji je uvek bio preplanuo) i besprekorno skrojenih odela, krio se čovek čelične volje i teškog karaktera. Bio je poznat po tome što je umeo da izbaci novinare sa revije ako mu se ne dopadne kako sede, ili da vrišti na krojačice jer je šav pobegao za milimetar, što se moglo videti u njegovom dokumentarcu “Valentino: Posledni car”.

Bio je “poslednji car” koji nije podnosio bilo kakav vid ružnoće u svome životu. 

“Mrzim ružnoću. Mrzim je”, bila je njegova mantra.

Bila je to trodnevna zabava kada se Valentino Garavani 2008. godine u Rimu penzionisao, koja je koštala preko 20 miliona evra. Koloseum je bio osvetljen u njegovu čast, a nebo iznad Večnog grada bilo je crveno od vatrometa.

Od tada je živeo u svojoj zlatnoj izolaciji, pojavljujući se samo na najbitnijim događajima, uvek uz Đankarla.

Njegova neprocenjiva kolekcija umetničkih dela (Pikaso, Vorhol, Modiljani), dvorci, jahte i bankovni računi, najverovatnije će ići njegovom životnom partneru Đankarlu.