Moja mama (61) potrošila je sav svoj novac na putovanja i ličnu negu i ostavila me bez ikakvog nasledstva. Obično bi govorila: „Naporno sam radila za ovaj novac, zaslužujem da se počastim.“
Nedavno je ozbiljno obolela. Pošto nije imala nikakvu ušteđevinu, pozvala me je očajna, moleći me da platim njene bolničke troškove i skupo lečenje.
Rekla sam joj „ne“. Smatrala sam da je trebalo bolje da isplanira svoju budućnost, umesto što je sve potrošila na odmore. Ali zaledila sam se kada mi je rekla: „Zavšićeš tako što će ti biti žao.“ Nisam znala šta je time mislila — i prekinula sam poziv.
Dva dana kasnije, zamislite moj šok kada sam saznala da je sve bila zamka. Moja mama je zaista bila bolesna i zaista joj je trebalo lečenje. Ali novac nije bio nestao — ni približno.
I dalje je imala dovoljno da pokrije sve troškove i još više od toga. Samo je želela da vidi da li sam spremna da joj pomognem. Kada sam odbila, uzela je to kao znak da mi je stalo samo do njenog novca, a ne do nje kao osobe. Rekla mi je da je duboko razočarana i da je odlučila da svoje nasledstvo ostavi u dobrotvorne svrhe.
Osećam se izdato — čak i besno. Verujem da taj novac treba da pripadne meni, i nisam spremna da ga izgubim u korist neke humanitarne organizacije.
Imaš li neki savet?
Tvoja,
Annelisa
