Već dugo vas pratim i iskreno, stvarno cenim što otvarate prostor za lične priče. Samo mi treba mesto gde mogu ovo da kažem, a da ljudi ne gledaju na mene kao na negativca.
Zovem se „Mia“ (17F). Kada sam imala 6 godina, moj tata je preminuo od raka. Poslednje što mi je ikada dao bila je nežna zlatna ogrlica sa malim pravim safirom u sredini. To nije samo nakit; to je jedini fizički deo njega koji mi je ostao. Nosila sam je ili čuvala u plišanom kutijici ispod kreveta 11 godina.
Brzo do sada. Moja mama, „Sara“, se pre nekoliko godina udala za „Marka“. On ima dve ćerke, „Lili“ (12) i „Ava“ (10). Moja mama je toliko očajna da bude „savršena maćeha“ da im praktično dopušta da se moje sobe ponašaju kao besplatna butika.
Prošle nedelje sam se vratila iz škole i kutijica je bila prazna. Pala sam u očaj. Pronašla sam Lili kako nosi ogrlicu za večerom. Kada sam zahtevala da mi je vrati, mama je odahnula i rekla: „Mia, nemoj biti sebična. One su samo želele da se osećaju lepo za školski ples. Pusti ih na miru.“
Lili mi je vratila ogrlicu sat vremena kasnije, ali čim je dotakla moju dlan, stomak mi se steglo. Delovala je… lagano. Safir nije imao onu duboku plavu iskru. Znam svaki ogrebotinu na tom komadu metala. Ovo nije bila prava ogrlica.
Sledećeg jutra sam je odnela kod lokalnog zlatare. Vlasnik je odmah rekao: „Ovo je replika. O, draga… ovo je modni nakit.“
Osećala sam se kao da ne mogu da dišem. Prodala ju je. Prodala je poklon mog umirućeg oca i zamenila ga lažnom ogrlicom od 15 dolara nadajući se da neću primetiti.
Vratila sam se kući i poludela. Vrištala sam. Nazvala sam mamu lopovom i rekla Marku da mu je ćerka parazitska gubavica. Reakcija moje mame? Ne samo da se nije izvinila, već je to opravdala.
Počela je da plače i rekla: „Sada smo porodica, Mia! Tvoja sestra je trebala pomoć oko obrazovanja. Tvoj tata bi želeo da podržiš porodicu.“
Zatim mi je rekla da sam „materijalistička“ i „mrzovoljna“ prema svojoj mlađoj „sestri“. Mark je zapravo imao obraza da mi kaže da ako ne prestanem da „nasilnički“ tretiram njegovu ćerku zbog ogrlice, biću kažnjena dok ne diplomiram.
Odselila sam se i sada živim kod tetke. Mama mi non-stop zove, govoreći mi da „uništavam porodicu“ zbog komada metala i da lomim srca Lili i Ave jer sada misle da ih mrzim.
Ali ključ je ovo: polovina moje šire porodice kaže da sam u pravu, dok druga polovina tvrdi da sam „dramatična“ i da „je porodica važnija od stvari.“ Kažu da bih trebala da pređem preko toga radi mira.
Dakle,… da li sam ja loš lik ovde? Da li sam pogrešila što sam poludela zbog ove situacije? Osećam se prazno i samo želim da vratim tatu.
Da li sam postupila ispravno što sam otišla, ili sam samo gorka ćerka kakvom me svi predstavljaju?
izvor: brightside.me
