Molim vas, recite mi da li grešim, jer zaista ne mogu da vidim svoju krivicu. Evo šta se desilo.
Moja snaja je nedavno napunila 30 godina i, da bi proslavila, pozvala je mene i mog muža u otmeni restoran koji „obožava“. Mesto je bilo prelepo, naravno, ali odmah se videlo da je to jedan od onih modernih, preskupih restorana koji su skupi samo zato što su takvi.
Ali dobro. Bio je njen rođendan i delovala je uzbuđeno, pa sam se nasmešila, sredila i otišla.
Priznajem, već sam imala osećaj da će račun biti previsok, ali sam mislila da ćemo svako platiti za sebe ili možda podeliti račun. Ali ne — kada je račun stigao, ona je platila svih 800 dolara za večeru za sve nas.
Iskreno, to me je iznenadilo, ali sam pomislila da je možda štedela za to ili je želela da počasti sve kao veliki gest. Svi smo joj zahvalili i mislila sam da je tu priči kraj.
Moja snaja je preokrenula situaciju.
Onda, dok smo se spremali da krenemo nakon večere, sečenja torte i fotografisanja, snaja se okrenula ka meni i rekla: „Možeš li ti da pokriješ napojnicu? To je 150 dolara.“
Molim? Upravo je potrošila 800 dolara na večeru, a sada je želela da ja platim neverovatnih 150 dolara napojnice, kao da je to sitnica. I, pre svega, zašto bih ja plaćala napojnicu za večeru na koju sam bila pozvana? Zato sam mirno rekla: „Žao mi je, mislim da usluga nije vredela toliko. Nije mi prijatno da pokrijem napojnicu.“
I onda sam otišla. Bez vikanja. Bez pasivno-agresivnih komentara. Samo ljubazno odbijanje i tih odlazak. Mislila sam da će možda biti malo iznervirana, ali da će razumeti. Pa, pogrešila sam.
Moj sin me je suočio s tim.
Kasnije te večeri dobila sam užasavajuću poruku od sina: „Zaboravi na to da dolaziš neko vreme. Osramotila si je. Plakala je celim putem kući. Trebalo je da znaš bolje.“
Bila sam zatečena. Zbog napojnice? Sada mi je telefon utihnuo. Snaja ne odgovara na poruke. Sin je besan. Navodno, ona smatra da je trebalo da ja pokrijem napojnicu jer joj nisam kupila poklon, što mi je veoma čudno.
Nije kao da radim. Niko mi nije rekao da će se očekivati da ostavim napojnicu. Samo mi je rečeno da je platim. Nije delovalo kao ljubazan zahtev; delovalo je kao da sam stavljena pred svršen čin.
Ionako sam nameravala da joj kupim poklon, samo sam zaboravila. Kada je ljubav postala tako transakcijska? Šta sada da uradim?
izvor: brighside.me/domacikolaci.net
