Zovem se Lisa, imam 42 godine i u braku sam sa suprugom Jeffom već 12 godina. Imam četrnaestogodišnjeg sina iz prethodnog braka, a Jeff ima osamnaestogodišnjeg sina sa svojom prvom suprugom.
Jeff je odgajao mog sina od njegove druge godine. Njegov biološki otac je uglavnom bio odsutan jer je često putovao zbog posla.
Pre nedelju dana, otac mog sina je preminuo i ostavio mu veliko nasledstvo, kojim ću ja upravljati dok ne napuni 18 godina.
S obzirom na to da Jeff u poslednje vreme nije u dobroj finansijskoj situaciji, želi da deo tog novca iskoristim za školovanje njegovog sina.
Odbila sam, a on je povikao: „Tretirao sam tvoje dete kao svoje, je li mi se ovako zahvaljuješ?“ Rekla sam mu: „Žao mi je, ali to što si odgajao mog sina ne daje ti pravo na njegov novac!“
Ućutao je na minut, a onda sam se sledila kada je odgovorio: „Nećeš biti srećna sa ishodom!“
Nismo razgovarali do kraja večeri.
Sledećeg dana videla sam da je Jeff ostavio na stolu dugačak spisak. Bila sam šokirana. Zapisao je svaki trošak koji je pokrio za mog sina — od njegove druge godine do sada — uključujući putovanja, izlaske i garderobu.
Iako je biološki otac mog sina plaćao alimentaciju, Jeff je takođe finansijski doprinosio i uvek govorio: „Tvoje dete je i moje, nema razlike.“ Ali sada, pošto je ljut zbog mog odbijanja, traži da mu vratim svaki cent.
Ovo mi deluje apsurdno. Razumem da je povređen, ali dati mu deo nasledstva koje s pravom pripada mom sinu deluje kao izdaja sopstvenog deteta.
Da li sam nepravedna prema svom mužu i njegovom sinu jer odbijam da platim njegov fakultet?
Vaša,
Lisa
izvor: brightside.me
