Odrasla sam u velikom siromaštvu. Večera nam je bila parče tosta sa malo sira odozgo. Sa 12 godina otišla sam u tada luksuznu kuću jedne drugarice zbog grupnog projekta. Njena mama je postavila lep sto sa raznim toplim jelima. Bila sam uzbuđena i jako gladna.
Dok smo jeli, svi su me čudno gledali. Kada sam počela da sečem meso, njena mama je potpuno poludela. Pogledala me je i viknula: „Da li si luda? Povredićeš se! Tako se ne drži nož kada se seče meso!“ Prišla mi je, uzela mi ruku i pokazala mi kako se to pravilno radi. Pocrvenela sam i izvinila se, rekavši da je prošlo dosta vremena otkako sam zaista jela meso.
Kasnije tog dana, kada sam došla kući, bila sam šokirana kada sam u džepu pronašla ceduljicu na kojoj je pisalo: „Naša vrata su ti otvorena. Možeš doći kod nas na večeru kad god želiš.“ Cele jedne godine, jedan dan u nedelji provodila sam kod njih, uživajući u toplim obrocima i bogatoj trpezi. Uvek ću biti zahvalna porodici moje drugarice. Kasnije, kako smo rasle, udaljile smo se, ali njihovu dobrotu nikada neću zaboraviti.
izvor: brightside.me
