Gledao je njena leđa i slušao muziku. Zašto su sreća i smirenje došli ovako kasno? Suviše kasnoza njega. Celog života ju je tražio, išao na kraj sveta da je nađe, a ona mu je došla kad je već na samom kraju puta i kada ne može da je ima.
Zaista ju je zavoleo. I verovao da ona isto tako mnogo voli njega. Čisto i nedužno, kako se vole dve srodne duše koje se sretnu u oazi nasred smrtonosne pustinje. Užasno mnogo je želeo da je zaštiti. Ona uopšte nije bila svesna koliko je ovaj svet okrutan. Mislila je da je pametnija od njegovih sedamdeset i nešto godina iskustva, da bolje zna šta je dobro za nju i da joj pomoć ne treba. Da sve može sama. Dobro. Pustiće je samu još neko vreme. Dok može neprimetno da bdi nad njom. Ali za kasnije, kad njega ne bude, mora nekako da je obezbedi. Možda ne mora da joj ostavi sve. Ona je skromna. Mogao bi i neki iznos, koliko jedovoljno za pristojan miraz. Ona će to umeti da ceni, a neće joj izgledati uvredljivo.
Video je on da joj ovi razgovori ne prijaju. Pa, dobro. Ako ne želi ovako, moraće da nađe neki drugi način da se pobrine za nju. Makar je udao onog ukočenog za Barvuda,ako joj se baš toliko sviđa. To mora da se ispita. Ne, ne. Bolje je da se uda za Luka. Možda bi joj bio baš idealan muž, ali takav i ne postoji. Ni Barvud ne bi bio ništa bolji. Suviše je ohol da bi usrećio neku ženu. A Luk je neverna vrdalama koja nikakoda se skrasi. Ne bi mu sa dopalo mešanje u planove i uslovljavanje za nasled-stvo. Haksli je znao da Luk računa na njegovo nasledstvo. Zato i živi iznad svojih mogućnosti i zadužuje se na sve strane.
Starac uzdahnu. Kako je mladost i lepa i glupa. Luk bi verovatno bio besan kao ris kada bi mu ujak zaista ostavio nasledstvo pod uslovom da se oženi nekom nepoznatom devojkom. Mada ga to kasnije ne bi ometalo da nastavi da živi kao momak.
