Ovo su sva deca sultana Sulejmana Veličanstvenog, imao je 9 sinova i 2 ćerke: Evo šta se s njima desilo i kakva sudbina ih je snašla

Nastavak osmanske loze bio je jedan od najvažnijih ciljeva za vladara države. Ako iz nekog razloga sultan nije imao naslednika, posebno muških, onda je budućnost osmanske dinastije i, kao posledica toga, celog carstva bila ugrožena. Upravo radi nastavka loze, u palatama su se sakupljali haremi – veliki broj konkubina povećavao je šanse za rađanje zdravog, snažnog muškog naslednika.

Sa duge strane, prema glasinama, sultan Sulejman je imao još dece od drugih konkubina. Pričalo se da je Hurem u jednom trenutku čak naredila da se svi pronađu. Nakon što je naredba izvršena, na spisku dece bilo je oko 40 dečaka. Šta je sa njima urađeno – istorija ćuti.

• Selim – budući sultan i pijanac

Plodnosti Hurem Sultan može se samo zavideti. Od 1521. godine pa nadalje, skoro svake godine je rađala zdravu, snažnu decu. Šehzade Selim, kome je bilo suđeno da postane vladar carstva nakon svog čuvenog oca, rođen je 1524. godine. Zanimljivo je da narod nije mnogo voleo potencijalnog naslednika, nazivajući ga uvredljivim nadimkom „pijanac“.

Opisivali u kao kao visokog čoveka koji ima oči boje lešnika i veliko čelo. Postao je 1. osmanski sultan i 76. islamski kalifa Sultan. On je jedini sultan koji je rođen i umro u Istanbulu u palati Topkapi.

Selim je postao poznat po svojoj žudnji za zabavom, alkoholom i raskalašnim životom. Pošto je Sulejman umro na ratištu, od Selima je zahtevano da požuri i nasledi oca što je pre moguće. Selim II je ustoličen u Beogradu 1566. godine. Sultan Selim II je vlast prepustio svojim vezirima, najviše svom zetu Mehmed-paši Skoloviću. Tako organizovana, vladavina sultana Selima II bila je jedna od boljih u istoriji Osmanskog carstva. 

Kao i svi sinovi Sulejmana Veličanstvenog, i Selim je imao odlično obrazovanje i vojnu obuku i bio je jedan od najvećih intelektualaca svog vremena. Cenio je učeniake i bio je pobožan. Pisao je i poeziju pod pseudonimom Selimi.

Kada je umro 1574, imao je 50 godina u istom dobu kao i njegov deda, sultan Selim I, čije ime je nosio. Pored toga, obojica su vladali osam godina. 

Neki izvori spominju da je pao u hamamu i na licu mesta preminuo, dok drugi govore da je pao na putu da izvede hutbu u džamiji koja je nosila njegovo ime. Nasledio ga je njegov najstariji sin Murat, poznatiji kao Murat III.

Sahranjen je u grobnici koju je izgradio Mimar Sinan u dvorištu Aja Sofije.

Imao je nekoliko žena, a omiljena muje bila Nurbanu. A iza sebe je ostavio osam sinova: Murata, Mehmeda, Aliju, Sulejmana, Mustafu, Džihangira, Abdulaha i Osmana i četiri ćerke: Esmehan, Gevherhan, Fatmu i Šah. Potomci Esmahanine dece koju je imala sa Mehmed-pašom Sokolovićem i Pijale-pašom preživeli su do danas.

• Mahmut – prvi sin

Prva žena koja je Sulejmanu rodila sina 1512. godine bila je jedna od konkubina njegovog harema, lepotica po imenu Fulane. U vreme trudnoće imala je samo 16 godina. Rodivši dečaka, Fulane je odmah dobila status miljenice, a njenom imenu je dodata titula „sultanije“.

Nažalost, 1521. godine, život sina Fulane Sultan i Sulejmana je tragično prekinut. Devetogodišnjeg dečaka je pogodila epidemija malih boginja koja je besnela državom. Nakon smrti deteta, glavna konkubina je prestala da bude ljubavnica. Najverovatnije je žena poslata iz Topkapija u staru sultanovu palatu, gde je živela sama do poslednjih dana, umirući 1550. godine.

• Murat – male boginje mu odnele život

Poznato je da je godinu dana nakon rođenja prvog deteta rođen još jedan dečak, koji je dobio ime Murat. Život mu je podarila druga konkubina po imenu Gulfem. Devojčica je takođe dobila visok status i titulu gospodarice. Ali, nažalost, dečaka je čekala ista sudbina kao i njegovog starijeg brata – male boginje su mu odnele nevini život.

Nakon ovog incidenta, Gulfem nije proterana iz palate, za razliku od Fulane Sultan. Ona je nastavila da živi u sultanovom haremu do kraja svojih dana i bila je veoma poštovana, uprkos gubitku titule gospodarice.

• Mustafa – „osramoćeni“ naslednik

Nakon smrti dvojice potencijalnih naslednika, sudbina osmanske porodice bila je u opasnosti. Ali sultan Sulejman je još uvek bio veoma mlad, a harem se stalno popunjavao novim konkubinama u reproduktivnom dobu. Nije iznenađujuće što je 1515. godine jedna od devojaka – neverovatna lepotica po imenu Mahidevran, koja je kasnije postala vladareva miljenica i prva prava ljubav, rodila Mustafu. Dečak je rođen zdrav, jak i vremenom je postao idealan kandidat za ulogu šefa države. Običan narod je poštovao šehzadea, slavio njegovo ime i i predviđao mu veliku budućnost.

Godine 1533, Mustafa je imenovan na počasni položaj sandžak-bega (guvernera) velike osmanske provincije Manisa. Strani ambasadori koji su dolazili u sandžak u zvanične posete tvrdili su da šehzade vlada kao pravi sultan. Ali intrige vlade i harema nisu mimoišle mladića. 

Šehzade Mustafa se ozbiljno posvađao sa ocem kada je sultan saznao da naslednik samostalno pregovara sa austrijskim ambasadorom bez dobijanja dozvole vladara i bez obaveštavanja o tome. Nakon sukoba, Mustafa je smenjen sa mesta guvernera Manise i premešten na istu poziciju, ali u mali i neupadljiv sandžak pod nazivom Amasja. Nakon ovog incidenta, poverenje između sultana i naslednika je znatno poljuljano.

Istoričari-istraživači navode nekoliko preduslova zašto je sultan Sulejman kasnije naredio pogubljenje svog najstarijeg sina. Mustafa je uživao veliko poštovanje među običnim narodom i janičarskim ratnicima koji su čekali da dođe na vlast. Verovatno se sultan plašio da bi ga šehzade mogao svrgnuti sa prestola pre određenog vremena. Vladar je verovao da Mustafa zajedno sa Persijancima kuje zaveru protiv njega.

Prema drugoj, prilično verovatnoj verziji, Sulejmanu je „pomogla“ da se razočara u svog sina njegova voljena žena Hurem. Prema istorijskim podacima, upravo je ona ubedila Rustem-pašu, muža njene jedine ćerke i glavnog vezira države, da organizuje slanje lažnog pisma sultanu Sulejmanu, koje je potvrđivalo tajnu vezu između Mustafe i persijskog kana. To je bilo dovoljno da sultan naredi pogubljenje glavnog naslednika 1553. godine.

• Šehzade Ahmed – nepoznati sin Mahidevran

Čuvena TV serija „Sulejman Veličanstveni“ govori samo o jednom detetu sultanije Mahidevran – Šehzade Mustafi. Ali brojni istoričari tvrde da on nije bio jedini sin te žene. Kažu da je 1517. godine rodila još jednog dečaka, po imenu Ahmed. Ali, nažalost, nema tačnih podataka o njegovom životu i sudbini. Vekovima kasnije, otkriven je samo datum njegove smrti – 1554. To jest, Ahmed je umro nakon što je njegov stariji brat pogubljen.

Postoje dve varijante priče – jedna da je kao malo dete umro, a druga da kad je stasao, počeo je za pokrajinu da obavlja funkciju sandžak-bega, postavljen je za namjesnika Trabzona i svoju pokajinu nikada nije mijenjao.

Bio je štićen od strane svoje sestre Fatme Sultanije koja ga je čuvala sve do njegove smrti. Njegov brat Mustafa bio je pogubljen od strane samog oca Sulejmana.

Kako ne bi došlo do pobune i kako ne bi pravio probleme pobune, princ je pogubljen posle bratove smrti. Nepoznato je gde se nalaze grob princa, ali se pretpostavlja da je u Ejup Sultan džamiji. Njegov sin Princ Orhan otrovan je 1563. te je sahranjen u Turbama princa Mustafe. Prema glasinama i zapisima imao je konkubinu Defne Sultan koja mu je podarila sina Orahana.

• Mehmed  – smrt ga sprečila da nasledi presto

Sulejman je, kao što je poznato, imao mnogo konkubina, ali njegova jedina ljubav do kraja života bila je nekadašnja robinja Hurem. Upravo mu je ona rodila sina 1521. godine, a sultan mu je dao ime Mehmet. Nakon što je lišio Šehzadea Mustafu mesta guvernera Manise, Mehmet je postavljen na ovu funkciju. Svi su znali da će guverner ove pokrajine postati samo onaj ko je bio glavni pretendent na presto posle sultana. Stoga su među ljudima počele da kruže glasine da Sulejman planira da za svoje mesto da njega izabere.

Ali ovoj pretpostavci nije bilo suđeno da se ostvari. Godine 1543, Mehmetov život je odnela još jedna epidemija malih boginja. Neki veruju u tužnu slučajnost, ali drugi tvrde da je šehzadina smrt bila inscenirana. Mehmet je bio veoma pametan i pronicljiv, snažan i hrabar. Pokazivao je veliki potencijal i kao upravnik sandžaka i kao ratnik u kampanjama koje je pokrenuo njegov otac.

Nakon Mehmedove smrti, Sulejman je dao da čuveni carski arhitekta Mimar Sinan sagradi prinčevu džamiju u Istanbulu u znak sećanja na šehzade Mehmeda. Takođe, Sulejman je komponovao elegiju za Mehmeda i završio pesmu stihom: „Najugledniji od prinčeva, moj sultane Mehmede“.

Uprkos posebnom stavu prema dečacima u Osmanskom carstvu, sultanove ćerke nisu bile ništa manje poštovane. Mihrimah, koja je rođena ubrzo nakon Mehmeda, postala je Sulejmanova miljenica i ljubimica, iako njena majka Hurem Sultan u početku nije bila baš srećna zbog svoje ćerke – njen cilj je bio da rodi veliki broj naslednika, a devojčica nije mogla da polaže pravo na presto.

Mihrimah sultanija bila je zaljubljena u genijalnog arhitektu Mimara Sinana, takođe, i on je nju ludo voleo. Međutim, njihove ljubavni priču nisu odboravali ni njen otac, ni majka.

Njihova ljubav, zabranjena i bolna, živela je u senci politike, ali je svoj odjek ostavila kroz građevine koje i danas stoje kao večni svedoci.

Mihrimina sudbina je bila predodređena praktično od kolevke – da postane „pijun“ u državnim igrama. Godine 1539, devojka se udala za Rustema-pašu, koji je bio blizak Hurem, nakon čega je čovek dobio položaj velikog vezira carstva. Novopečeni zet je Hurem dao priliku da prati šta se dešava u političkom životu države i utiče na odluke Saveta.

Mihrimah sultan, kako i dolikuje dami osmanske krvi, trošila je mnogo novca u dobrotvorne svrhe. Na njen podsticaj izgrađeno je nekoliko džamija, kao i ustanova za pomoć najsiromašnijim slojevima stanovništva.

• Abdulah – preminuo kao dete

Poznato je da su 1523. godine Hurem Sultan i Sulejman Veličanstveni imali još jednog dečaka po imenu Abdulah.

Nažalost, dete je umrlo od bolesti u dobi od 2-3 godine, tako da se o njemu vrlo malo govori. U TV seriji „Veličanstveni vek“ činjenica njegovog rođenja se uopšte ne pominje.

• Bajazit – hrabar ratnik

Posle Selima, rođen je još jedan dečak zahvaljujući Hurem sultaniji, kojoj je Sulejman dao ime Bajazit. Mladić je bio neverovatno hrabar ratnik, koji je pokazao svoju najbolju stranu u očevim vojnim pohodima. Bio je sandžak-beg prvo u Koniji, a zatim u Amasiji. Kada je Mustafa pogubljen, a Hurem preminula posle duge bolesti, Bajazit i Selim su započeli aktivnu borbu za mesto na prestolu posle svog oca.

Sulejman je pokazao milost i podršku starijem od svoja dva naslednika, a Bajazit je izgubio rat za presto. Mlađi Bajazit je pogubljen 1561. godine, optužen za kriminalnu zaveru sa persijskom vladom.

• Razije – brižna sultanija

Poznato je da je 1525. godina bila godina rođenja ne samo Bajazita. Nekoliko meseci nakon njegovog rođenja, stigla je na svet i devojčica, koja je dobila prelepo ime Razije. Razlika u datumima rođenja dece je minimalna, pa istoričari veruju da je majka osmanske princeze bila Nazenin Hatun.

Razije-sultan praktično nije smela da učestvuje u haremskim intrigama, one je nisu ni zanimale. Više izvora tvrdi da je devojčica postala supruga Tašlidžalija, najboljeg prijatelja i druga Šehzadea Mustafe. U ovom braku su rođene dve ćerke.

Govorilo se da je bila jako lepa, dosta svoga bogatstva je trošila tako što je pomagala ljudima. Nije bila u dobrim odnosima sa Mihrimah sultanijom, jer je zbog nje bila odbačena od strane svoga oca. Razije je umrla 6 septembra 1556. godine, te pokopana u Jahja-Efendijevoj džamiji u Istanbulu. Bila je poznata i pod imenom „Brižna Sultanija“.

• Džihangir – najmlađi sin sultana Sulejmana

Poslednje dete sultana Sulejmana i Hurem rođeno je 1531. godine. Dečak je dobio ime Džihangir. Nažalost, šehzade je od rođenja bio teško bolestan. Nepravilan položaj kičme doveo je do formiranja grbe, sa kojom je Džihangir proživeo ceo svoj kratak, ali zanimljiv život. Naravno, zbog bolesti, mladić nije smatran značajnim pretendentom na presto.

Šehzade je voleo da uči, studirao je kaligrafiju, pisao je poeziju i slike. Džihangir je umro malo pre 22. godine. Sahranjen je pored svog brata Mehmeta, u šehzade džamiji.

Prema glasinama, sultan Sulejman je imao još dece od drugih konkubina. Pričalo se da je Hurem u jednom trenutku čak naredila da se svi pronađu. Nakon što je naredba izvršena, na spisku dece bilo je oko 40 dečaka. Šta je sa njima urađeno – istorija ćuti.