Havijer Robredo je, od prvog trenutka, osetio da njegova funkcija ne ostavlja nikakav utisak na Amaris, da ga se ona, jedina od svih, nije plašila. Ponekad se, kao toga puta, i šalila sa njim, na način koji je potpuno urušavao njegov autoritet.
Neko vreme mu to nije prijalo, pa je vrebao njene greške, kako bi joj pokazao da bi, ipak, trebalo da oseća strahopoštovanje prema njemu. Odustao je od tih pokušaja kada se potpuno uverio u to da je Amaris vredna, da je gosti hvale, da je ona neko na čija razna umeća je i sam mogao da se osloni.
Kada je trebalo nešto da mu se prevede na engleski jezik, na primer.
Amaris se kratko naklonila upravniku, sve vreme ignorišući Hirana Saldanu koji nije skidao svoj pogled sa nje. Osetila je da je privukla svu njegovu pažnju, time što se ponašala neustrašivo, što je bila potpuno prirodna i spontana.
I što je, na kraju, njega ignorisala.
Naviknut na to da ga žene zagledaju i da na različite načine pokušavaju da mu privukdN pažnju, Hirana je svakako zainteresovala devojka koja se ponašala kao da ga ni ne vidi. I koja se, prema svom nadređenom,upravniku Robredu, ponašala kao prema svom rođaku.
-Samo trenutak, gospođice Moreno! – Hiran je oslovio Amaris, sprečavajući je da ode.
Izvadio je iz džepa pantalona novčanicu od sto evra i pružio je Amaris.
-Neka ovo bude dopuna budžeta za poklon koji kupujete!
-Baš lepo od vas! – Amaris mu je poklonila brz, ah i bezličan osmeh. -Hvala!
Trenutak, pre nego što je Amaris uspela da uzme novčanicu, upravnik Robredo je lagano odgurnuo Hirano-vu ruku.
-To je praviše novca, gospodine Saldana! Polovina te svote bi bila sasvim dovoljna, kao vaš doprinos!
