Napast

Feliks Verden strogo je posmatrao kako momci iz gostionice skidaju njegov prtljag sa kočije. – Molim vas, malo pažljivije! – opomenu ih on. Ta posluga nikad ne vodi računa. Njegov sluga nije loš, doduše ponekad voli da se izgubi kad mu je najpotrebniji, ali ovi po gostionicama su pravi bezobrazni lenjivci. Čovek uvek mora da im stoji nad glavom da bi nešto uradili kako treba. Pomerio se malo unazad i spazio mladu devojku, skoro još uvek devojčicu kako stoji iza točka i radoznalo posmatra skidanje svih tih kovčega. On se naglašeno osvrnu prema njoj, nadajući se da će shvatiti njegov sugestivni pogled i skloniti se odatle. Ali ona se ne pomeri. Prizor skidanja svih tih kovčega za samo jednog čoveka bio je suviše veliko iskušenje da bi je uplašio jedan zastrašujući pogled. On vide da i njega povremeno radoznalo odmerava. Čupave plave lokne padale su u neredu oko njenog lica. Dakle, ove najmlađe generacije su stvarno bez vaspitanja i manira, pomisli Ijutito,ispravljajući čipku na košulji. Jedva je čekao da se smesti u sobu i malo odmori. Teško je putovati po vrućini, ma kako udobnu kočiju imali. – Odri! – začu se glas iz pravca gostionice. – Odri, gde si! Vraćaj se…
**
On joj okrenu leđa. Možda nije bio ni deset godina stariji od nje, ali primetna je bila razlika u ponašanju i vaspitanju generacija. On je bio pripadnik visokog društva i strogo je pazio na lepo vaspitanje, još u njenim godinama. U njegovoj porodici mnogo se polagalo na dostojanstveno ponašanje i lepe manire.


Uloguj se da bi vidio ostatak sadržaja.Molimo . Nisi član? Pridruži Se

Komentariši

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.