460

Okovano srce

Premium ljubavni romani

Fabrika u kojoj je Ejveri mukotrpno radila, proizvodila je kvalitetnu žensku odeću i prodavala je u svim delovima zemlje. Međutim, uslovi rada su bili veoma teški.
Pogrbljenih ramena i nagnuta na-pred, Ejveri je automatski stavila dva parčeta tkanine jedno na drugo i proštepala ih. U toku današnjeg dana je proštepala već nekoliko stotina ovakvih parčadi. Baš kao i juče. Baš kao što će uraditi i sutra. Dugačka prostorija prepuna identičnih šivaćih mašina i osvetljena slabim neonskim svetlom nije pružala naročitu stimulaciju brojnim radnicama. Leti je u njoj bilo previše toplo, a zimi su se smrzavale. Plaćanje je bilo prema normi i zato su devojke i žene retko dizale pogled sa mašina.
Mnogi ljudi su smatrali rad u fabrici ponižavajućim, međutim Ejveri je bila presrećna što, uopšte, ima posao. Dobila ga je pre četiri godine kad joj je iznenada umrla majka i kad još nije bila završila školu. Rad u tekstilnoj fabrici je bio jedini način da prehrani sebe i svog malog brata, koga je volela više od svega na svetu.

Ejveri je pogleda na časovnik. Još jedan sat do završetka smene. Njene misli su, kao i obično, bile zaokupljene Dilanom. Mališan je sada imao šest godina i išao je u školu. Otprilike u ovo vreme je stizao kući i Abril bi preuzimala brigu o njemu. Stara, dobra Abril i njen muž Migel su nekada bili njihovi nastojnici, a sada i prve komšije. Koliko je starica nekada volela Ejveri, toliko je sada ljubavi i pažnje poklanjala njenom malom bratu, a Ejveri joj je zbog toga bila beskrajno zahvalna. Znala je da bez Abril ne bi mogla da radi i u isto vreme se brine o bratu. Ovako, mogla je mirno da se koncentriše na posao oslobođena svih briga.
U toku ove četiri godine Ejveri nije sedela skrštenih ruku. Rad u fabrici je bio samo privremeni posao, a ona nije nameravala da se njime bavi celog života. Zato je istovremeno pohađala i večernju školu. Uspela je da maturira i sada se upisala u koledž. Naravno, ni to joj ne bi bilo moguće da nema Abril.
Ej veri je počela da se preslišava kakav je posao čeka kad stigne kući. Ručak je skuvalajoš ujutro, tako da neće morati da se zadržava oko pripreme jela. Međutim, čekalo je nekoliko mašina veša i gomila tekstila koju treba da iskroji do sutra. Na taj način je uspe vala da poveća prihod i obezbedi Dilanu i sebi koliko-toliko pristojan život.
Migel, Abrilin muž, koji je sada bio poslovođa i koji joj je i pomogao da se zaposli u fabrici, često joj je ostavljao komade materijala koje je trebalo da obradi. Birao bi joj ono što se bolje plaćalo i što je mogla da odnese kući.
Kada je podigla glavu, devojka je videla kako joj se Migel približava. Osmehnula mu se i zamolila ga:
– Migele, da li biste mogli da mi spremite jednu turu džepova za večeras? Onih sa aplikacijama.

– Taj posao je spadao među komplikovanije, ah se zato i bolje plaćao.

Nastavak na strani 2
Međutim, stariji čovek joj nije uzvratio osmehom. Naprotiv, lice mu je izgledalo veoma zabrinuto.
– Ejveri… – počeo je, no ona ga je prekinula.
– I mislim da bi trebalo da pregledate ovu moju mašinu. Čini mi se da nešto ne radi kako treba…
– Ejveri…
Devojka je tek tada primetila njegov zabrinuti izraz.
– Da U nešto nije u redu? – upitala je oprezno, a onda je odjednom obuzeo strah. – Da nije Dilan?
Migelove oči su čudno zasijale i on klimnu glavom.
– Jeste, draga, bojim se daje Dilan u pitanju. Upravo mi je telefonirala Abril, i to iz bolnice. Dilana su udarila kola, ah ne znam koliko mu je stanje ozbiljno. Doktori žele tvoju saglasnost da ga operišu.
Bez ijedne reči Ejveri je pojurila u bolnicu.
Doktor Kris Čejni je imao dug i težak dan. Stigao je u bolnicu još u pola šest i imao nekoliko veoma teških slučajeva, koji su zahteva-li njegovu potpunu koncentraciju i pažnju. No, njegov radni danje sada bio završen i on se zadovoljno na-smešio. Dogovorio se sa svojim kolegom i prijateljem da odu u klub i odigraju jednu košarkašku utakmicu. Posle rekreacije gaje čekala večera sa jednom mladom doktorkom na specijalizaciji koja mu je bila veoma simpatična.
Kris Čejni je skinuo svoj beli mantil i izašao u hodnik. Istog trenutka mu je prišla jedna medicinska sestra, gledajući ga zaljubljeno. Kris ne samo da je bio izvanredan lekar fantastične reputacije nego je važio i za jednog od najzgodnijih muškaraca u bolnici. Zato mu zaljubljeni pogledi ženskog sveta i poneki izdajnički uzdah nisu predstavljali neku novinu. On ih je uglavnom ignorisao, a nekada su ga čak i ljutili.

Uloguj se da bi vidio ostatak sadržaja.Molimo . Nisi član? Pridruži Se

Leave a Reply

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.