Vazduh u sobi odjednom je postao redak, a zvuk monitora koji meri otkucaje srca ubrzao se, prekidajući dotadašnji miran ritam.
Njegove trepavice su podrhtavale dok su se kapci polako i teško podizali. Kada su se konačno otvorile, ispod njih su se ukazale zapanjujuće bistre, tamnosive oči. Nisu bile mutne, niti izgubljene kao kod nekoga ko se upravo trgnuo iz višemesečne kome. Bilo je to svesno, oštro zurenje koje me je prikovalo za pod.
Pokušala sam da udahnem, da progovorim, da pozovem Vivijan ili medicinsku sestru, ali moje grlo je ostalo zavezano. Pre nego što sam uspela da napravim ijedan korak unazad, Itanova ruka—ona ista koja je mesecima ležala beživotno—naglo se podigla.
Njegovi hladni prsti su se čvrsto sklopili oko mog zgloba.
Stisak nije bio slab. Bio je to stisak čoveka koji se bori za opstanak. Nagnuo se blago napred, a iz suvog, hrapavog grla začuo se tihi, preteći šapat koji mi je zaledio krv:
„Ko te je poslao? Džejson… ili ona?“
„N-niko“, izustila sam, a srce mi je divlje udaralo o rebra. „Ja sam… ja sam tvoja žena. Danas smo se venčali.“
Itanove oči su se suzile, skenirajući svaki detalj na mom licu, venčanicu od čipke, a zatim i suzu koja mi se još uvek sušila na obrazu. Polako, pritisak njegovih prstiju je popustio, ali me nije pustio.
„Laž“, procedio je kroz zube, dok mu je pogled skrenuo ka teškim hrastovim vratima sobe. U tom trenutku, osetila sam da nešto duboko nije u redu. Devet meseci kome nije bila samo nesreća. Strah i hladni proračun u njegovom pogledu govorili su sve.
„Slušaj me pažljivo“, rekao je, a glas mu je postajao sve tiši kako su se u hodniku začuli teški koraci koji su se približavali. „Ako ikome kažeš da sam budan… ni ti ni ja nećemo dočekati jutro. Baci se na kolena. Glumi da plačeš.“
Pre nego što sam uspela da shvatim šta traži od mene, Itan je sklopio oči, opustio ruku koja je nemoćno pala nazad na posteljinu i vratio se u savršenu, jezivu nepomičnost.
Sekund kasnije, vrata su se naglo otvorila, a na pragu je stajao Džejson sa ciničnim osmehom koji mu je lebdeo
na usnama.
