Pukla joj je guma na kolima kada se vraćala kuci, zatim je nestala: 3 godine su je tražili a onda je radoznalost jedne žene dovela do zamrzivača u kamionu

Imala samo 23 godine kada je jedne noći krenula kući posle koncerta. Nekoliko sati kasnije njen automobil pronađen je pored puta. Od nje nije bilo ni traga. Tri godine porodica nije znala šta joj se dogodilo. A onda je jedna žena primetila nešto neobično ispred kuće u Arizoni, kamion koji je stajao na istom mestu i kabl koji je iz njega vodio do kuće. To će se ispostaviti kao trag koji će rešiti jedan od najpoznatijih slučajeva nestanka u okrugu Orindž.

Deniz Huber živela je u Njuport Biču u Kaliforniji. Bila je diplomac Univerziteta Kalifornije u Irvajnu, radila je kao konobarica i kasirka i razmišljala o tome čime će se baviti u budućnosti. Njeni roditelji opisivali su je kao mladu ženu koja je bila veoma voljena u porodici i među prijateljima.

Uveče 2. juna 1991. otišla je na koncert Moriseja u Los Anđelesu. Posle koncerta otišla je sa prijateljem u bar, a zatim ga oko dva ujutru odvezla kući. Onda je krenula prema svom domu, ali tamo nije stigla. Automobil pored autoputa, plava Honda Accord iz 1988. godine, pronađen je narednog jutra na zaustavnoj traci autoputa, manje od tri milje od njenog doma.

Jedna guma je bila probušena. U početku je sve moglo da izgleda kao običan kvar automobila. Ali Deniz nije bila tu. Nije pronađena. Porodica je odmah prijavila njen nestanak. Ono što je usledilo bila je ogromna potraga. Njeni roditelji nisu želeli da prihvate mogućnost da je njihova ćerka mrtva. Mesecima, a zatim i godinama, pokušavali su da saznaju šta joj se dogodilo. Policija je proveravala tragove, razgovarala sa ljudima koji su je poznavali i pratila različite dojave. Ali ona kao da je nestala sa lica zemlje.

U vreme kada je Deniz nestala, Džozef Famalaro, tadašnji moler i majstor iz oblasti Orindža, živeo je u Kaliforniji. Kasnija istraga pokazala je da je iznajmljivao skladišne prostore i da je u jednom od njih držao zamrzivač koji je kupio samo nekoliko dana nakon Denisinog nestanka. Famalaro se 1992. preselio u Arizonu, gde je otišao da brine o ocu koji je bolovao od Parkinsonove bolesti. Denisina porodica je za to vreme i dalje tragala.

U leto 1994. Famalaro je živeo u mestu Djui u Arizoni. Ispred njegove kuće stajao je veliki Rajderov kamion. Jednoj poznanici je to je bilo čudno. Kamion je izgledao kao da je tamo već dugo, a Famalaro ga nije pomerao. Ona je krišom zapisala registarsku oznaku. Kasnije je taj podatak prosledila policiji. Provera je pokazala da je kamion prijavljen kao ukraden. Policija je 13. jula 1994. stigla do Famalarove kuće.  

Kada su policajci prišli kamionu, primetili su nešto još neobičnije. Iz kuće je do njega vodio električni kabl. Kabl je napajao zamrzivač koji se nalazio u kamionu. Prema kasnijim sudskim dokumentima, policajci su u početku sumnjali da bi unutra mogla biti laboratorija za proizvodnju droge. Nisu očekivali ono što će pronaći. 

Kada su otvorili zamrzivač, ugledali su ljudsko telo. Bilo je umotano u plastične kese i zamrznuto. Ruke su bile vezane iza leđa. Policija je ubrzo utvrdila da je reč o Deniz Huber, devojci koja je nestala tri godine ranije. Identifikacija je potvrđena i putem otisaka prstiju.  

Obdukcija je pokazala da je umrla od teške traume glave. Kasnija istraga utvrdila je da nije ubijena u Arizoni. Krvni tragovi pronađeni u skladištu u Laguni Hilsu povezali su mesto sa zločinom, a tužilaštvo je tvrdilo da je Deniz upravo tamo odvedena nakon što je zaustavila automobil zbog probušene gume. Na suđenju je tužilaštvo iznelo tvrdnju da je Famalaro oteo Deniz sa autoputa, seksualno je napao i zatim ubio. Forenzički nalazi pokazali su da je zadobila najmanje 31 udarac u glavu alatom koji se koristi za vađenje eksera. Njeno telo je potom ostalo sakriveno u zamrzivaču, godinama.

To je bilo jedno od pitanja koje je najviše uznemiravalo istražitelje. Telo nije jednostavno ostavljeno ili zakopano. Famalaro ga je, prema dokazima iznetim na suđenju, premeštao zajedno sa svojim stvarima, prvo unutar Kalifornije, a potom u Arizonu. Zamrzivač je održavao uključenim. Kamion u kojem se nalazio kasnije je prijavljen kao ukraden. Upravo je taj neobičan niz postupaka omogućio policiji da, tri godine posle nestanka, pronađe telo.

Famalaro je uhapšen u julu 1994. godine. Proces je počeo tek nekoliko godina kasnije i privukao je ogromnu pažnju javnosti. 
U maju 1997. porota ga je proglasila krivim za ubistvo prvog stepena, otmicu i seksualni zločin. Odluku je donela za nešto više od pet sati. U junu iste godine porota je jednoglasno preporučila smrtnu kaznu. Neki porotnici su plakali dok su donosili odluku. 

Možda je upravo taj deo ove priče najteži. Za porodicu nestanak nije imao jasan kraj. Nisu imali grob. Nisu imali odgovor. Nisu znali da li da se nadaju ili da tuguju. Roditelji su godinama učestvovali u potrazi za ćerkom, sve dok 13. jula 1994. nisu dobili najgoru moguću potvrdu. 

Ovaj slučaj je ostao upamćen ne samo zbog brutalnosti zločina već i zbog načina na koji je konačno rešen. Tri godine nije bilo odgovora. A onda je jedna žena primetila nešto što joj je bilo sumnjivo, kamion koji je dugo stajao ispred kuće. Zapisala je registarsku oznaku. Policija je proverila. Kamion je bio ukraden. Iza zaključanih vrata nalazio se dokaz koji je porodica čekala tri godine. Deniz Huber više nije bila nestala osoba, bila je žrtva ubistva. A čovek koji ju je ubio na kraju je osuđen na smrt.