Ljubici.com
Sandra Nilson je parkirala auto pred hotelom na obali mora i ostala još trenutak za volanom, gledajući dole u grupu ljudi umotanih u šalove i sa podignutim okovratnicima. Oblaci su bili crni i niski i više je ličilo na veće nego na dva sata popodne. Pobesneh vetar duvao je sa uzburkane pučine, pa je govornik za podijumom imao muke da zadrži papire na kojima je bio napisan njegov govor. Gledajući iz tople unutrašnjosti svojih kola, Sandra se pitala da li čak i u Malmeu u dalekoj Švedskoj, gde se sada održavala ista takva ceremo- nija, vreme može biti gore. Pomirena sa činjenicom da će se smrznuti, uzdahnula je, izašla iz kola i pažljivo zatvorila vrata da ne bi ometala govornika.
Kao da je samo čekao na sledeću žrtvu, ledeni vetar dohvati njenu dugu kestenjastu kosu i poče da je kovitla iznad njene glave i vraća je na oči i usta. Zaslepljena, uze vu- nenu kapu iz džepa i navuče je do ušiju. Zakopčala je crveni kaput od valjanog sukna do vrata, a gole šake zavukla u flanelom postavljene džepove. Zatim je sišla stepenicama do nivoa ulice i stala u ugao iza četrdesetak prisutnih.
Samo je napola slušala reči govornika. Mish su joj bile na ceremoniji na onoj dalekoj dmgoj obali. Voditelj ceremonije, na njeno olakšanje, ubr- zo označi kraj govorancija. Inače, po lepšem vremenu ona je na ovim godišnjicama uživala. To je u njoj budilo romantična osećanja.
Tog davnog dana, moralo je biti isto tako hladno i olujno vreme, čak i gore. Kiša koja je danas tek promicala, tada je gusto hla, praveći neprozirnu vodenu zavesu. Švedski brod „Jupiter”, vitki jedrenjak sa tri jarbola, razbio se o obalu u Sevemoj Karoh- ni. Stanica za spašavanje u Karolina Biču i svi građani učestvovah su u spašavanju, ali samo sa delimičnim uspehom. Sandrina prababa, koja je bila gost u ovdašnjem klimatskom lečilištu, bila je svedok i učesnik u akciji spašavanja.
