Sedeći pred praznim listom papira u kući na selu u okrugu Kler, Džim Fouli započinje pismo svojoj supruzi u nadi da će je ponovo prizvati u svoj život. Tragajući za pravim rečima kojima bi izrazio svoju tugu, otiskuje se na unutrašnje putovanje kroz talase sećanja i razmišljanja o detinjstvu, razočarenjima i snovima, braku i očinstvu, nadama i strahovima – svemu što je oblikovalo njegov život, koji je ostao bez uporišta. Kroz gorku samoispovest, koja se pretvara i u izazov Bogu, dolazi do spoznaje da je spasenje kroz ljubav moguće.
