Kira je poželela da se nasmeši, ali pravila nisu dozvoljavala da napravi bilo kakav pokret niti da naruši „namešten” izraz lica. Zato je ostala mirna, pogleda uprtog u Alekovo čelo. Nije se usuđivala da ga pogleda u oči, jer je znala da će u njima videti prekor. Alek joj je bio veoma drag, ali je smatrala da suviše ozbiljno shvata njihove nastupe. Oni jesu bili njegova zasluga i na tome mu je bila zahvalna. Uložio je dosta truda dok nije ostvario uspeh, a nema sumnje da su njihove predstave to bile. I sada je Redmanov štand bio najposećeniji. Ljudi su bukvalno hrlili sa svih strana želeći da ih vide. No, za nju je ovo bio samo način da zaradi novac, dok se Alek potpuno uživljavao u posao, neprestano težeći perfekciji. Ljutio se ako manekeni nisu dovoljno koncentrisani i ako naprave neku grešku. Pustite mašti na volju i vreme će brzo proleteti, savetovao ih je pred svaki nastup.
Bio je to koristan savet i ona ga se uglavnom pridržavala. Međutim, danas nije morala da se trudi pošto je bez prestanka mislila na nepoznatog neznanca na koga je naletela u hodniku. Izgledao je zaista zapanjeno kada mu se bukvalno bacila u zagrljaj, a što je u celoj stvari najčudnije, imala je želju da tamo i ostane. Za to kratko vreme njihovog susreta bila je svesna jedino njegove skladne telesne grade, čvrstih mišica, a blizina tog snažnog muškog tela delovala je opojno i izazivala nesvesticu. Dok je govorio uživala je u neverovatnoj boji i muževnosti toga glasa, a smisao izgovorenih reći jedva joj je dopirao do svesti. Nikada nije ni slutila da glas može tako da deluje. A tek oči! Najtoplija boja lešnika obasjana nekim dubokim unutrašnjim plamom. U tom pogledu je bilo neodoljive privlačnosti i zato se zadržala pored njega više nego što je smela, odnosno, više nego što je to bilo potrebno. A nedostajalo je tako malo da dotakne njegove senzualne usne koje su je pozivale na poljubac! Da se samo malo više nagnuo… Zaboga, otišla sam zaista predaleko, pomislila je. Zar je moguće da ovako reaguje na mladića koga vidi prvi put u životu?
