Everet nije mogao da odoli tom izazovu i on sam je isturio prkosno svoju bradu i odmerio je. Njihovi topli, ubrzani dahovi su se izmešali, a oči još jače zasjajile.
Everet je u tim trenucima hteo svašta da joj kaže, svašta i da uradi, ali je sve bilo tako pomešano u njemu da nije znao šta bi prvo učinio. U jednom trenutku se osetio tako sluđenim, kako nije nikada u životu, i nakon toga jedan snažan osećaj se izdvojio. Prvo ga je zbunio, a potom se toliko pojačao da on više ni o čemu nije razmišljao.
Prevalio je razdaljinu tih nekoliko centimetara koliko ih je razdvajalo i poljubio je. Poljubac je bio snažan kao i osećanja koja su ga u tim trenucima nosila da to uradi.
Usne su joj bile toliko mekane i slatke da nije mogao da prestane da je ljubi.
Izabela nije znala u kom trenutka je prestala da se ljuti na njega i počela strasno da mu uzvraća na poljupce, ali je znala da je to bio najstrastveniji poljubac u njenom životu koji je pomerio svaki živac u njenom telu.
Prste je provlačila kroz njegovu kosu i spuštala ih niže do vrata i njegovih ramena. Everet ju je u jednom trenutku snažno podigao i razdvojio njene noge, koje su se instiktivno obavile oko njegovog tela.
Napravio je nekoliko koraka, zajedno sa njom u naručju, i stigao do stola. Određeni predmeti sa stola su pali kada ih je on svojom rukom grubo odgurnuo da bi joj napravio mesta da sedne.
