Sedela je zamišljena, sa šoljom čaja u ruci u svojoj kuhinji. Otkad je pre nekoliko dana bila u Noelovoj kući, osećala se užasno usamljeno. I to zbog njega!
Njegov poljubac bio je nežan i nedužan gest kojim je izrazio saosećanje. Ipak, od tada ni na šta drugo nije mogla da misli. Neodoljivo je šarmantan i nijedna žena, a pogotovo ona, nije mogla da mu odoli.
Neće biti dobro… Zar nije završila s muškarcima? Neće valjda dopustiti da opet bude povređena? Znala je da mora držati Noela na odstojanju pre nego što bude prekasno. U jedno je bila sigurna: Noel bi njen život naglavačke okrenuo kad bi mu se za to pružila prilika.
I mada je sve to lepo posložila u svojoj glavi, sve je bilo uzalud: stalno je hvatala sebe kako misli na njega. Svaki put kad je prošla pored njegove kuće, tražila ga je pogledom i razmišljala o tome šta on radi, sedi li na terasi i da li ju je video.
To mora prestati! Ne srne više ovako gubiti vreme. Odlučno je ustala da isprazni mašinu za pranje posuda i da ispegla veš. Ako požuri, brzo će završiti kućne poslove, pa će moći da prošeta po obali i da posmatra zalazak sunca.
Tek što je rasklopila dasku za peglanje, zazvonio je njen mobilni.
-Nastradao je jedan surfer, otprilike kilometar i po južno od vaše kuće – obavestio ju je kolega.
