Majki Dival je gledao mali sat pored svog uzglavlja. Brojevi koji su svetlucali u mraku, pokazivali su više od jednog sata iza ponoći. Nije mogao da spava iako je iza sebe imao prenaporan dan, iako je postelja na kojoj je ležao kada je jutros video bećavala kraljevski san, iako je sebi po dolasku u stan i posle tuširanja priuštio još jedno piće…
Znao je dobro razlog svoje “nesanice”! Bila je tu negde iza nekoliko zidova, možda na istoj ovakvoj postelji. Imala je neodoljiv šarm i britak um, što ga je posebno ushićivalo. Nemoćno je sklapao oči, ali je i dalje video samo nemirne crne pramenove kako poigravaju na vrhu njene glave, vitku nogu koja se zabelela kada su se rastavili krajevi njene suknje dok je zauzimala mesto pored njega, u baru. Kada je primetila gde se zaustavio njegov pogled, jednostavno je preklopila krajeve, bez ikakvog komentara.
A njemu je bilo neprijatno! Bilo mu je neprijatno, i zbog celog njegovog nastupa.
“Ona je tako pametna žena”, mislio je, “a ja se ponašam kao neki tinejdžer. Znamo se tek dva dana i sve to ostalo… “
Ponovo je pogledao na sat. Vreme se sporo vuklo, ali je, na kraju, uspeo da zaspi…
Spremajući se sledećeg jutra za posao, nesvesno se radovao ponovnom susretu s njom.
Dok je čekao pred liftom nije odoleo da ne pogleda prema delu hodnika gde se nalazio Erikin stan. U potaji se nadao da će se ona pojaviti, lako se to nije desilo, zadovoljno se smešio otpozdravljajući Džonu.
