Sećala ga se. Mičel Dejvis nije bio momak koji se lako zaboravlja. Zapravo, nije bio ni od onih nametljivih, bučnih tipova koji uvek privlače najviše pažnje i dominiraju u svakom društvu. Bio je tih, ozbiljan i lepo vaspitan momak, a ono što ga je izdvajalo iz Tifaninog društva slikara i ostalih umetnika, bila je upravo njegova ozbiljnost. Svi Tifanini prijatelji su se ponašali pomalo ekscentrično, pili su i pušili, i sa njima se nije moglo pričati ni o čemu drugom osim o umetnosti, izložbama, i mestima za izlaske u San Francisku.
Mičel Dejvis nije bio iz te priče. Bio je možda dve ili tri godine stariji od Tifani, bio je arhitekta i radio je u jednom projektnom birou blizu Golden Gejt parka. Delovao je ozbiljno, ali nije mu nedostajalo šarma. Bernin pogled ukrstio se sa njegovim tamno smeđim očima, koje su bile malo uvučene i možda im je to davalo neku zagonetnu privlačnost. Te oči nagoveštavale su da se iza Mičelove smirene spoljašnjosti možda krije nešto burniji temperament. Kao i njegove pune usne…
Njegove usne se sigurno dopadaju svim devojkama, pomislila je Berni. Verovatno se odmah zapitaju kako bi izgledalo osetiti njihov poljubac… Setila se da se i ona to zapitala one večeri, pre par meseci, kad ga je upoznala. Bilo je to ovde, u San Francisku. Ona je, kao i sada, bila u gostima kod Tifani. Neko od njenih prijatelja slavio je rođendan u diskoteci „Plejs”, tu se skupilo veće društvo, u kome je bio i Mičel Dejvis. Pričali su te noći, on je ostavio na nju pozitivan utisak, i to je bilo sve.
