U stvari, ona kao da ga je već ranije negde videla. Ta gusta tamna kosa, iznad čela već prošarana po kojom sedom, taj pomalo orlovski nos, četvrtasta vilica i odlučan pogled odnekud su joj bili poznati ali. iako se upinjala da se seti odakle, nije uspela. Što, uostalom, nije bilo nikakvo čudo. Ajris Ripli odlično je pamtila cifre i podatke, i bila je naprosto rođena za posao u računovodstvu i administraciji, koji je radila, ali lica je obično zaboravljala, čak i muška, markantna i privlačna kao što je ovo.
Felisiti bi ga se svakako setila, da ga je srela samo jednom u životu, pomisli ona, osmehujući se u sebi. Felisiti je, kad su muškarci u pitanju, bila pravi predator. Nijedan koji je bio iole zgodan nije mogao da joj promakne. Pamtila je njihova lica, imena, bračni status, raspitivala se o njihovom imovnom stanju, i svakog je brižljivo uvodila u kartoteku, koju je uvek držala u glavi. Ali ona, Ajris, nije bila ni iz daleka takav eskpert za muškarce, kao njena prijateljica.
-Nije to moja filozofija baš uvek… – priznade on. – Samo bih voleo da jeste. Ali, ako je jedna tako nežna devojka poput vas podnela neudoban let, onda ću ga svakako podneti i ja.
Razgovor se time i završio i Ajris je morala da se okrene unapred, jer bi bilo veoma nepristojno da sve vreme okreće glavu unazad, i izvija se ka nepoznatom muškarcu. Laknulo joj je kad je žena u crno-beloj haljini obavila formalnosti na šalteru, i udaljila se. Ona takode brzo završi čekiranje, i ode da preda svoj prtljag.
