Supruga Zablaćanskog opisala jezive momente dok je bio u komi: Tog 5. januara meni je umrla tetka, a Milenko doneo oduku koja ga je života koštala

Tog kobnog 5. januara 2008. godine, sudbina je zauvek promenila srpsku glumačku scenu. Legendarni glumac Milenko Zablaćanski doživeo je tešku saobraćajnu nesreću na magistralnom putu Zlatibor–Užice. Nakon 17 dana borbe za život, 22. januara 2008. godine, preminuo je od posledica povreda. Iza sebe je ostavio suprugu Snežanu, sinove Ivana i Nikolu, kao i bogatu umetničku karijeru.

Najveću popularnost stekao je u kultnoj seriji „Srećni ljudi”, gde je tumačio lik Đorđa Đorđevića – Đorđina. Njegove uloge bile su prepoznatljive po snažnom karakteru i izraženoj ličnosti likova.

Glumio je i u brojnim drugim serijama:

• „Porodično blago” kao Mikser
• „Stižu dolari” kao Nenad Ljutić Neša
• „Bela lađa” kao Marinko Pantić
• „Ono naše što nekad bejaše” kao Marjan

Publika ga je posebno volela zbog prirodnog, uverljivog i duhovitog načina igre.

Pored televizije, Zablaćanski je bio veoma aktivan i u pozorištu. Igrao je u predstavama „Trajkovići”, „Heroji”, „Kabare”, „Svetlosti pozornice” i „Lutka sa naslovne strane”.

Njegova poslednja uloga bila je u predstavi „Svadba u kupatilu” 2007. godine, samo nekoliko meseci pre tragedije koja je usledila.

Saobraćajna nesreća dogodila se u subotu, 5. januara 2008. godine u popodnevnim satima. Zablaćanski je vozio „opel vektru” i kretao se ka Užicu krajnjom desnom trakom, kada je iz suprotnog pravca naišao „mercedes” čiji je vozač izgubio kontrolu i prešao u njegovu traku. Došlo je do direktnog sudara.

Nakon nesreće, glumac je hitno prebačen u užičku bolnicu, a potom helikopterom transportovan na Vojnomedicinsku akademiju u Beogradu.

Lekari su se danima borili za njegov život, ali se Zablaćanski nije budio iz kome. Na kraju je, 22. januara 2008. godine, preminuo.

Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Kako se kasnije pisalo, glumac je pre nesreće boravio sa suprugom i mlađim sinom u vikendici na Zlatiboru, u naselju Gajevi. Porodica je planirala povratak u Beograd, ali su zbog loših vremenskih uslova i smrti Snežanine tetke ranije napustili odmor.

Snežana Zablaćanski je kasnije za medije ispričala kako je izgledao njihov poslednji razgovor:

„Godinu 2008. dočekali smo sa mlađim sinom i prijateljima u Gajevima na Zlatiboru. Tog 5. januara rešili smo da se vratimo u Beograd i zajedno u krugu porodice proslavimo Božić. Na Zlatiboru kiša još nije bila počela, valjda zbog visinske razlike, ali Milenko je ipak predložio da on krene automobilom, a moja prijateljica i ja, sa sinovima, autobusom.”

Dodala je i da joj je u tom trenutku delovao smireno i sigurno:

„Sećam se kao danas. Rekao mi je: ‘Krenite, a ja ću polako… Videću, ako bude loše, staću negde. Neću ništa forsirati’. Imao je prijatelje u Mačkatu, u Požegi, u Čačku su nam kumovi.”

Vest o nesreći, kako je rekla, saznala je kasnije od prijatelja, što je bio jedan od najtežih trenutaka u njenom životu.

Snežana Zablaćanski je godinama kasnije govorila o svom suprugu sa velikom emocijom:

„Bio je zaista poseban čovek zbog čega se svakog dana zahvaljujem Bogu što sam sa njim provela 20 godina života. Umeo je da nasmeje, vrati snagu. Bio je borac, vredan i odgovoran čovek… On se ne bi predao. Borio bi se za decu.”

Milenko Zablaćanski ostavio je suprugu Snežanu Vesković-Zablaćanski, balerinu i kostimografkinju, sa kojom je radio i u Pozorištu na Terazijama, gde su se i upoznali.

Imali su dva sina – Ivana i Nikolu. Ivan je krenuo očevim stopama i pojavljivao se u brojnim domaćim ostvarenjima, dok se Nikola posvetio dizajnu.