Završio je posao, izašao je napolje. Ugledao je taksi i mahnuo rukom. Vozač je malo brže vozio i ne mogavši da se zaustavi, naglo je zakočio nekoliko metara od njega.
Na putu su se pravile male barice usled kiše i da nije odskočio u stranu, poprskao bi ga. Kola su vraćena u rikverc i stala tačno naspram njega.
Nije mu se svidelo prethodno manevrisanje vozača, ali kiša koja je padala nije mu davala izbora, sedajući u kola, začuo je ženski glas :
– Kuda treba da vozim?
Krenuli su, on je izdiktirao adresu. Pogledao je u retrovizor. Bio je namešten tako da je mogao da vidi samo mali deo njenog lica. Primetio je da su joj oči tamne, ali zbog mraka nije mogao da odredi boju. Ispod duboko navučene kape, sakrila je kosu.
Nasmešio se, razmišljajući kakvu on to ima sreću. Pored toliko taksi vozila, on je zaustavio baš ženu – vozača. Duboko u sebi, osećao je divljenje prema toj mladoj devojci koja je odlučila da se bavi tako teškim poslom. Šta ju je navelo na takav korak? Sigurno teško finansijsko stanje. Iako ništa nije znao o njoj, osetio je sažaljenje
