Anđela uze koverat, zahvali mu uz osmeh i krenu prema prodavnici novina. Rešila je da kupi nešto za čitanje i tako provede vreme na aerodromu do polaska aviona. Pretpostavljala je da je aerodrom u Nju Orleansu kao i svaki drugi i da na njemu nema ništa posebno da se vidi.
Napolju je sijalo sunce koje je bilo i toplo iako je bio februar. Bilo joj je drago što ide još dalje na jug, a ne nazad u Njujork. Uzdrhtala je kad se setila tog velikog grada u kojem sada pada sneg. Tako joj je rekao Tom kad joj je telefonirao da se pozdravi pred njen polazak na put. Anđela je zadovoljno uzdahnula i nasmešila se. Neka Tom uživa u zavejanom Njujorku, a mami i tati neka bude lepo u vlažnoj i hladnoj engleskoj klimi. Ona ide u toplije krajeve!
Pošto je imala dovoljno vremena, pažljivo je odabrala nekoliko razglednica za kolege iz redakcije. Napisala ih je trudeći se da se sadržaj Tomove razglednice ne razlikuje od sadašnje razglednice za ostale kolege. Konačno, jedan od razloga što je prihvatila ovaj posao u Meksiku bio je i taj što je Tom, koji je bio tehnički urednik u redakciji u kojoj je radila, počeo da njihovu vezu shvata suviše ozbiljno. Tom joj se na neki način dopadao, bilo je lepo izaći sa njim ponekad, ali to je bilo sve. Uživala je u svom poslu i svojoj slobodi i još nije bila spremna za neku ozbiljniju i trajniju vezu.
Okrenula je glavu i srela pogled visokog, tamnokosog čoveka koji je stajao sa izazvanom, crvenokosom lepoticom. Bila je sigurna da joj se osmehnuo i zato je brzo okrenula glavu na drugu stranu. Pomislila je da on mora da je neki Don Žuan kad pored takve lepotice kraj sebe ima želju da gleda i druge žene. Zato ga je Ijutito pogledala, a on joj se i dalje smešio. Osetila je da je meri od glave do pete, a znala je da dobro izgleda. Bila je u sivom kostimu koji je izvanredno pristajao njenoj dečački vitkoj figuri. Pošto ju je Don Žuan’ i dalje gledao i pošto je osetila da je pocrvenela, brzo je ušla u prodavnicu novina.
